Lekića su za mandatara predložile stranke „stare“ parlamentarne većine formirane nakon avgustovskih izbora 2020., ali je predsednik Đukanović to ignorisao i zatražio raspuštanje Skupštine Crne Gore, što je dovelo do usvajanja izmena Zakona o predsedniku.
zmene Zakona o predsedniku inicirao je Demokratski front s ciljem da Lekić dobije mandat za formiranje nove vlade.
Lekić je gostujući na TV Vijesti sa liderom SDP Rankom Krivokapićem rekao da su izmenama Zakona o predsedniku ostale sve nadležnosti predsednika i da se radi o razrađivanju Ustava.
Đukanović nije potpisao usvojeni izmenjeni Zakon o predsedniku, već ga je vratio Skupštini na ponovno razmatranje, a njegova DPS zahteva povlačenje pomenutog zakona iz procedure, što će biti tema jedne od narednih sednica parlamenta.
Stranke stare-nove većine tvrde da od izmenjenog Zakona o predsedniku neće odustati i da će ponovo izglasati.
Lekić je istakao da je nedodeljivanjem mandata za sastav vlade od crnogorskog predsednika poljuljan odnos sistema podele vlasti i da je prekršen zakon nepozivanjem predstavnika svih skupštinskih partija na konsultacije.
„Jedna mogućnost je bila da ništa ne uradimo, da smo nemoćni pred samovoljom predsednika države Nema on što tu da razmišlja, treba da pozove, razgovara, da vidi ima li većine ili ne. Većina postoji i tu je problem. I tu je prizemna, politička kalkulacija – idemo na izbore, da suspendujemo skupštinu a njegova stranka i saradnici nisu većina. I fino je zamislio – ‘ajde da ne postoji Skupština u kojoj su manjina“, istakao je Lekić.
On tvrdi da se ovde ne radi o pravnom siledžijstvu, već da je ovo, kako je kazao, demokratski, politički odgovor pravnim sredstvima i u sklopu zakona.
Đukanović, njegov DPS i stranke tradicionalni partneri SDP, SD i LP tvrde da je reč o „ustavnom puču“.
Govoreći o dijalogu za prevazilaženje političke i ekonomske krize u Crnoj Gori, koji je inicirala predsednica parlamenta Danijela Đurović, Lekić smatra da Demokratski front nije bez razloga napustio pregovore i dodao da strahuje da će i naredni sastanak biti neuspešan ako bude organizovan na isti način.
Prema njegovim rečima, jučerašnji sastanak lidera parlamentarnih stranaka nije uspeo zbog nedolaska predsednika i lidera DPS Mila Đukanovića, ali ne samo zbog toga.
Da bi drugi sastanak o dijalogu za izlazak iz krize uspeo, Lekić smatra da je neophodno da svi učesnici budu prisutni, da predsednik države uvaži da, kako kaže, postoji neka Skupština, a ne da Đukanoviću bude cilj da se ona što pre rasformira i raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Dan: Venecijanska komisija će dati takozvano hitno mišljenje o Zakonu o predsedniku
Venecijanska komisija će, na zahtev predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, dati takozvano hitno mišljenje o Zakonu o predsedniku koji je usvojila Skupština Crne Gore, potvrđeno je podgoričkom Danu u tom savetodavnom pravnom telu Evropske komisije.
Đukanović se usprotivio usvojenom zakonu, pa je 7. novembra odbio da ga proglasi i vratio ga Skupštini na ponovno usvajanje, a da bi sprečio da parlamentarna većina drugi put usvoji izmene Zakona o predsedniku, zatražio je hitno mišljenje od Venecijanske komisije.
Ukoliko isti Zakon o predsedniku bude ponovo usvojen u Skupštini, Đukanović je dužan da ga potpiše, predviđeno je Ustavom Crne Gore.
Obično se događa da se mišljenje o pravnim aktima traži od Venecijanske komisije pre nego što zakon uđe u proceduru usvajanja, mada nisu nepoznati slučajevi da se to uradi i kasnije, kao što je slučaj sa Đukanovićevim zahtevom.
Na sajtu Venecijanske komisije piše da se u retkim slučajevima, u slučaju hitnih zahteva, hitna mišljenja usvajaju van četiri plenarne sednice.
„Na primer, ako je potrebno mišljenje pre predstojećeg referenduma ili debate u parlamentu, ono se može izdati kao „hitno mišljenje“ van perioda zvanične plenarne sednice u Veneciji, tako da dotične vlasti mogu da iskoriste pravno veštačenje na vreme. Takva hitna mišljenja se obično formalno ‘potvrđuju’ na sledećoj plenarnoj sednici“, precizirano je na sajtu Venecijanske komisije.
Prema podacima iz 2021. godine, članice Venecijanske komisije su 62 države, od kojih su 47 države članice Saveta Evrope.
Crna Gora kao članica Vencijanske komisije ima predstavnika Srđana Darmanovića, a njegov zamenik je Zoran Pažin. Oni, međutim, neće učestvovati u raspravi o Zakonu o predsedniku jer su pravila Venecijanske komisije takva da članovi ne mogu učestvovati u raspravama o pravnim aktima iz sopstvene države.
Oni nemaju pravo ni na komentarisanja kada se mišljenje o nekom pravnom aktu nađe na plenumu.
Prema informacijama sa sajta Venecijanske komisije naredna plenarna sednica planirana je za 16. i 17. decembar.
U obraćanju predsednici Venecijanske komisije Kler Bazu Malaurije, Đukanović je naveo da bi posledica mogućeg ponovnog izglasavanja spornog zakona mogla biti urušavanje ustavnog poretka Crne Gore i univerzalnih pravnih vrednosti.
Ukoliko Venecijanska komisija saopšti mišljenje o ovom zakonu, to će biti dodatni mehanizam za ocenu njegovog legitimiteta, ali ono nije obavezujuće za Skupštinu i predlagača, iako ima veliku težinu, naročito u svetlu činjenice da je Crna Gora zastala na svom putu ka EU.
