Portparol Zoltan Kovač rekao je da premošćavanje tog jaza zahteva napor obe strane, prenosi Rojters.
Švedska i Finska zatražile su pridruživanje vojnom savezu NATO prošle godine, nakon ruskog napada na Ukrajinu, ali su proces stopirale Mađarska i Turska.
Nakon višemesečnog odugovlačenja Orbanove vladajuće stranke Fides, mađarski parlament je u ponedeljak odobrio predlog zakona kojim se Finskoj dozvoljava da se pridruži NATO-u, ali je švedski zahtev i dalje na čekanju.
„U slučaju Švedske, postoji veliki broj pritužbi koje treba rešiti pre nego što se ratifikuje prijem zemlje“, naveo je Kovač na svom blogu.
Možda vas zanima
On je saopštio da su švedski predstavnici „u više navrata nastojali da udare na Mađarsku diplomatskim putem, koristeći svoj politički uticaj da naškode mađarskim interesima“, aludirajući na švedske kritike zbog urušavanja vladavine prava od strane Orbanove vlade u poslednjih 13 godina.
Sa druge strane Orban negira ove navode i tvrdi da Stokholm godinama zauzima „neprijateljski stav“ prema Budimpešti.
„Dodavanjem na ovo problema i pritužbi koje ima Ankara nema mnogo prostora za manevrisanje, barem ne dok Šveđani ne promene mišljenje i ponašanje i pomognu da ove dugotrajne rane zacele“, rekao je Kovač, prenosi Tanjug.
Turski predsednik Tajip Erdogan saopštio je prošle nedelje da će turski parlament takođe počati sa procesom ratifikacije prijema Finske, dok je Švedsku optužio da pruža utočište kurdskim militantima.
