Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nekadašnji levičarski predsednik vodi sa šest odsto razlike pred drugi krug izbora, pa se prognozira Lulin (77) povratak na vlast, javlja Si-En-En. Aktuelni šef države Bolsonaro (67) mesecima priprema javnost da možda neće prihvatiti rezultate izbora. Žalio se na izborni sistem i izjavio da za njega postoje samo tri mogućnosti: „zatvor, smrt ili pobeda”. U delu javnosti su to shvatili kao najavu da će Bolsonaro krenuti stopama svog američkog uzora Donalda Trampa i odbiti da prizna poraz. Deo građana je još više počeo da se plaši, kad je proteklog vikenda, bivši član parlamenta i Bolsonarov politički saveznik, Roberto Džeferson, pucao u policajce koji su pokušavali da ga uhapse. Kako je preneo „Gardijan”, dvojica policajaca su ranjena, a nekadašnji kongresmen je priznao napad, navodeći da je to uradio „u ime slobode, demokratije i porodičnih vrednosti”. Predsednik je prvo opisao ove scene kao „nesrećni incident”, da bi se posle pritiska javnog mnjenja ogradio od svog podržavaoca.
Luline i Bolsonarove pristalice su se sukobljavale u kampanji. Američka organizacija Akled, koja istražuje političko nasilje i detaljno se bavila situacijom u Brazilu, zabeležila je da su se pobornici različitih brazilskih partija više od 35 puta fizički sukobili ove godine. Prema upozorenjima iz ove organizacije, što razlika u glasovima bude bila manja, to je veća opasnost od sukoba između Lulinih i Bolsonarovih pristalica.
Kako su pokazala poslednja ispitivanja birača, Lula će osvojiti 53 odsto glasova, a Bolsonaro 47 odsto. Mediji skreću pažnju na to da su ankete pred prvi krug izbora značajno potcenile Bolsonarovu popularnost. Iako je predsednik u prvom krugu osvojio manje glasova od Lule, ipak je dobio više glasova nego što su mu prognozirala istraživanja javnog mnenja. Njegova stranka je na izborima početkom meseca osvojila i najveći broj mesta u parlamentu, što će Luli otežati postao ako postane predsednik. Bolsonaro je započeo mandat 2019. sa krajnje desničarskim programom. U svetu je prepoznatljiv kao lider koji je dozvolio industriji da eksploatiše široka područja Amazonije. Zbog toga ekološki aktivisti širom planete upozoravaju da se u nedelju u Brazilu odlučuje o tome šta će se desiti s „plućima planete”. Kao i Tramp, odbacivao je opasnost od virusa korona i tvrdio da je reč o običnom gripu. I „Tramp tropskog pojasa” je poznat po tome što je vređao različite kategorije stanovništva od žena do Indijanaca. U politiku je ušao posle karijere oficira, a pohvalno se izražavao i o desničarskoj vojnoj diktaturi, koju mnogi Brazilci pamte kao mračan period nacionalne istorije.
Nekadašnji vođa radničkih protesta, Lula da Silva je dvaput pobeđivao na izborima. Njegovu eru (2003–2011) je obeležio privredni rast, a država je tada sprovodila izdašne socijalne programe i izbavila milione ljudi iz bede. Kad je odlazio s vlasti, levičarski predsednik je uživao podršku 90 odsto birača i pored tvrdnji opozicije da je njegova vlada bila korumpirana. I sam Lula je osuđen za korupciju i pranje novca 2017, ali je sud 2021. poništio tu presudu.
Bivši predsednik obećava da će država ponovo predvoditi velike ekonomske projekte i da će pomoći siromašnima, čiji je broj porastao za vreme Bolsonarove konzervativne vladavine. Bolsonaro je najavio da će i dalje odobravati eksploataciju ruda i privatizovati državna preduzeća, ali i da neće ukidati državnu pomoć za građane kojima je potrebna. Izborni štabovi su se potrudili da atmosfera bude izrazito polarizovana. Izbori se predstavljaju kao „istorijski” dan kad Brazil bira između potpuno suprotstavljenih kandidata. Dok Bolsonarovi saborci tvrde da će Lula uvesti komunizam, druga strana upozorava na fašizam, mizoginiju i uništenje životne sredine.
