Podgorica – Namera Mila Đukanovića je da blokira parlament tako što je kontrolisanim poslanicima dao instrukciju da ne glasaju za izbor sudija Ustavnog suda. Produžetak tog plana je da se u opštoj nestabilnosti institucija spreči i potpuno konstituisanje tužilaštva. Dakle, DPS i njihovi saradnici imaju mogućnost da podržavanjem četiri kandidata učine sud funkcionalnim ili da javno i argumentovano ospore predložene kandidate. Ako ne urade ni jedno, ni drugo, svakome će biti jasno kome je u interesu proizvodnja haosa u zemlji, kaže za „Politiku” Miodrag Lekić, lider Demosa, koga je parlamentarna većina predložila za premijera, ali mu predsednik države ne daje mandat za formiranje nove vlade.
Komentarišući političku krizu u zemlji, on ocenjuje da je plan Đukanovića da u državi funkcionalna ostane samo institucija predsednika. Napominje da se usvojenim izmenama Zakona o predsedniku „ne ukida nijedna ustavna nadležnost šefa države, već da se samo ugrađuju mehanizmi sprečavanja zloupotrebe Ustava”.
Naš sagovornik poručuje da se zna logičan redosled poteza.
„Izbor sudija Ustavnog suda, koji će se izjasniti o pomenutom zakonu. Da je partijskom predsedniku države stalo do ovakvog, jedino legalnog i odgovornog rešenja, on bi ukinuo zabranu poslanicima svoje stranke i drugima koje kontroliše da se izjasne o javnim kandidatima za Ustavni sud koje je predložio nadležni odbor. Opšte je poznato da se radi o autonomnim kandidatima, stručne i nepolitičke biografije, između ostalog i s međunarodnim iskustvom. Konačno, emancipatorski zvuči i činjenica da su među četiri kandidata tri žene”, rekao nam je Lekić. „DPS i njihovi saradnici imaju mogućnost da podržavanjem četiri kandidata učine sud funkcionalnim ili da javno i argumentovano ospore predložene kandidate. Ako ne urade ni jedno, ni drugo, svakome će biti jasno gde je interes blokade i proizvodnje haosa u zemlji.”
Prema rečima Lekića, racionalni i brz izlaz iz nastale krize je „da predsednik države, na osnovu ustavne obaveze koju je očigledno ignorisao, sad napravi ozbiljan krug razgovora s predstavnicima parlamentarnih partija i zavisno od postojanja predloga većine, omogući imenovanje potencijalnog mandatara, bilo kako se on zvao, i time omogući glasanje u skupštini, koja je krajnje mesto ustavno-demokratske odluke o formiranju svake vlade”.
Lekić veruje da je, ko god bude vodio Crnu Goru, „ozbiljan zaokret moguć ako se odustane od poimanja politike kao veštine trajanja vladavine, odnosno ako se afirmiše vrednost vladavine, naravno demokratske i javno odgovorne.”
„Primarno je u ovom trenutku zaustaviti talas autodestrukcije i pokrenuti svest i akcije prema zajedničkom interesu cele zemlje. Pravna država, ekonomija, jačanje integrativnih dimenzija zemlje morali bi imati prioritet”, poruka je Lekića.
Političko-ekonomska kriza u Crnoj Gori se sve više i agresivnije označava kao posledica „nedopustivog ruskog uticaja”, čime se pokušavaju jedni politički afirmisati, a drugi diskvalifikovati.
„Uočljiva je tendencija upotrebe i zloupotrebe geopolitike za unutrašnje prilike. I tu nastaje nepodnošljiva lakoća etiketiranja, čemu se treba odupreti. Nedavno sam bio prinuđen da tužim sudu jedan beogradski list zbog tačno 11 neistina o meni s ciljem predstavljanja moje ličnosti u lažnom svetlu. Sve navedene neistine su, naravno, zasluživale prezir, ali iako je list objavio demanti, i to na svih 11 laži, odlučio sam da zbog jedne posebno prljave, one o ruskom finansiranju, urednik lista to ipak dokaže na sudu. Ili bude sankcionisan pravnim putem, mada je lagati i nemoralno, ako je nekom još stalo do toga”, kaže Lekić i dodaje: “Istina mora biti zajednički cilj. I to se odnosi na sve, primarno od političara pa do svih drugih, bez poštede, koji učestvuju u javnom životu.”
Bojović: Predsednik bi da i dalje krši Ustav
Milo Đukanović je odlučio da po „utabanim stazama naklonjenog međunarodnog mentorstva” zatraži mišljenje Venecijanske komisije. Tim povodom za „Politiku” potpredsednik Demokratske narodne partije Dragan Bojović kaže: „Mišljenje ovog tela je mogao da traži i ranije ili se možda nada da će sada, u poslednji čas, dobiti mišljenje koje će mu omogućiti da dalje krši Ustav, kao što je ranije preko svojih odanih kadrova u Venecijanskoj komisiji uspeo da isposluje da pojedini članovi Sudskog saveta, protivno Ustavu, ostanu do dana današnjeg na svojim pozicijama, iako su im mandati istekli još davne 2018. godine.”
