Ekspertske delegacije Beograda i Prištine tokom ove nedelje pokušaće u Briselu da pronađu kompromisno rešenje za srpske registarske tablice. Eventualni dogovor bi mogao na nekoliko meseci da odloži jednostranu primenu odluke ppištinskih vlasti i da spusti tenzije na Kosovu i Metohiji. Šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj upozorava da 21. novembar ne sme da se dočeka bez dogovora „ili ćemo biti na ivici veoma opasne situacije”. Da bi to sprečio kaže da je spreman da organizuje sastanak u Briselu na najvišem nivou na kojem bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti pokušali da se dogovore. Pre toga će evropski posrednik Miroslav Lajčak razgovarati sa predstavnicima Prištine i kada dođe do pomaka u razgovoru, onda će pozvati i delegaciju Beograda.
Predsednik Vučić nije optimističan da se može pronaći kompromisno rešenje za prevazilaženje krize na severu Kosova. Pre nekoliko dana je naglasio da Kurti može da radi šta hoće, jer ima podršku Nemačke i Velike Britanije i da Đuzep Borelj tu ne može ništa da uradi. Kazao je i da najava raspisivanja izbora na severu Kosova predstavlja želju da se izazovu nered i haos, u čemu Priština takođe ima podršku. Dodao je da je teško pronaći racionalni predlog za prevazilaženje krize na Kosovu kada, kako je rekao, „znate ko je kriv, a znate da ima zaštitu veoma, veoma moćnih zemalja koje mu kažu ’samo ti teraj svoje’. Šta može da uradi Borelj? Uvek će imati podršku Nemačke i Velike Britanije”, kazao je Vučić.
Od kada je po drugi put došao na mesto premijera Kosova Albin Kurti povlači jednostrane poteze koji dovode do eskalacije i prete da zapale ovaj deo Evrope. Ključ rešenja se ne krije u Prištini, već u Vašingtonu koji jedini ima ne samo autoritet, već i Kfor koji se može iskoristiti. Neverovatno je da Zapad nije mogao ranije da napravi veći pritisak na Kurtija kako bi produžio rok za preregistraciju i da je čekao da dođe do eskalacije krize. Srbi su izašli iz pokrajinskih institucija, a predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je čak i izbore za četiri severne opštine što je još jedna provokacija i dodatni razlog za potencijalne sukobe. Ako prištinska vlada počne novčano da kažnjava Srbe sigurno će doći do postavljanja barikada na severu Kosova, a posle ko zna šta bi sve moglo da se dogodi.
Nadu da će Kurti promeniti stav pruža stepen zalaganja Amerikanaca koji je ovog puta na najvišem nivou kada je reč o verbalnom nastupu. Poslednjih nedelja daju vrlo jasne izjave u kojima nedvosmisleno od Prištine traže da napravi kompromis. U ovu krizu su uložili i svoj kredibilitet, ali i svoj politički kapital i to na najvišim nivoima. Koliko Kurti vuče poteze na svoju ruku može se zaključiti i iz izjave Dereka Šolea, specijalnog savetnika američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je posle prošlonedeljnog razgovora sa predsednikom Vučićem kritikovao ponašanje Prištine. „Razmenili smo naše razočaranje odlukom Kosova da ne odlaže režim registarskih tablica, razgovarali o posvećenosti da smanjimo tenzije, obezbedimo napredak u dijalogu sa EU i unapredimo evrointegracije Srbije”, napisao je Šole.
Nema sumnje da su SAD upotrebile onaj mehanizam i ona sredstva administracije koja su za ovakav nastup adekvatna verbalnom nastupu koji govori da Amerikanci ozbiljno misle i da im je ovog puta stalo da ih Priština posluša. Jer, ako SAD ne mogu da obuzdaju Kurtija i nateraju ga da povuče planirane kaznene odredbe za odbijanje preregistracije, postavlja se pitanje kako će ga naterati da pristane na mnogo krupnije ustupke koji vode ka konačnom rešenju.
Da su odnosi Vašingtona i Prištine zahladneli u poslednje vreme svedoči i činjenica da su SAD otkazale posete kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje i ministarke pravde Aljbuljene Hadžiju. Prema pojedinim informacijama, tokom te posete dvoje kosovskih ministara trebalo je da potpišu nekoliko sporazuma sa SAD koji su podrazumevali i finansijske benefite.
Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac ističe da to šta će se dogoditi 21. novembra na Kosovu i Metohiji, u velikoj meri zavisi od sadašnjih pregovora koji se vode sa Evropskom unijom. Za „Politiku” kaže da je očigledno da su Pariz i Berlin odlučili da preko Kurtija pokušaju da stave pitanje Kosmeta i njegovo rešavanje pod svoju kontrolu.
„To znači da su Nemačka i Francuska spremne da puštaju premijera privremenih prištinskih institucija da zagreva situaciju i podiže tenzije ne bi li pitanje Kosova i Metohije aktuelizovali i samim tim ga učinili važnijim i pripremili ga za rešavanje. Zato oni sada izlaze sa predlozima, jer su pripremili teren za tako nešto. Ukoliko bi imali rezultate u ovim pregovorima, a mala je verovatnoća, onda bi sam Kurti bio neko ko će se povući 21. novembra”, kaže Graovac i naglašava da su male šanse da se tako nešto dogodi i da kako sada stvari stoje, izvesnije je da će pregovori doživeti neuspeh.
Na pitanje šta se može očekivati u tom slučaju, Graovac navodi da će Kurti nastaviti sa primenom tog plana, a to je druga etapa u dijalogu. „To je pre svega, kažnjavanje Srba koji nisu promenili registarske tablice da im se naplaćuju novčane kazne. I kada krene sa ovim merama, to znači da će eskalirati problem koji sada postoji na severu Kosova. Sigurno će biti dosta tenzija i zbog same činjenice da će koliko sutra neki policajac albanske nacionalnosti naplatiti kaznu vozaču koji vozi automobil sa srpskim registarskim tablicama. Tu će biti dovoljno da dođe do malog incidenta, čak i verbalnog, koji bi mogao da bude uvod u katastrofu. Svakako će porasti stepen tenzija, ali ne znači da će sigurno doći do eskalacije”, kaže Srđan Graovac.
Naglašava da će u tom slučaju sve zavisiti od toga šta konkretno hoće SAD i da će one biti te koje će u tom trenutku morati da izvrše odlučujući pritisak na Albina Kurtija. „Mislim da je to realan scenario jer eskalacija sukoba nikome ne ide u prilog. Sada je potpuno jasno da SAD ne žele da ove stvari idu putem eskalacije, jer suviše vremena, oružja i novca posvećuju Ukrajini da bi se sada bavili Kosovom. Pogotovo ne žele eskalaciju koja bi njihove resurse usmerila – ne ka severu, nego ka jugu Evrope. Upravo zbog toga ne očekujem eskalaciju, već će samo tenzije biti podignute na viši nivo, ali da će to iskoristiti SAD da preuzmu ključnu ulogu u dijalogu dve strane”, kaže Graovac.
Amerika shvata da srpska strana neće odustati od svojih državnih i nacionalnih interesa tako da se mora uvažiti ono što može da omogući nastavak dijaloga, a to je da Briselski sporazum ostane na snazi i bude platforma za buduće pregovore. Samo pod tim uslovima srpska strana će prihvatiti nastavak pregovora, garantovati da će ostati na pozicijama mira i stabilnosti, ali pod uslovom da se implementira Briselski sporazum i razgovara o normalizaciji koja ne podrazumeva statusna pitanja.
Brnabićeva: Kredibilitet EU doveden u pitanje ako se ne sprovodi Briselski sporazum
Srbi sa Kosova i Metohije ne traže mnogo, oni samo traže poštovanje Briselskog sporazuma, poručila je premijerka Ana Brnabić i dodala da je saglasna sa šefom evropske diplomatije Đuzepom Boreljom da 21. novembar ne bi trebalo dočekati bez dogovora. „Ne mogu naši evropski partneri i naši partneri u SAD više da tolerišu jednostrano kršenje svih sporazuma koji su potpisani i ja se nadam da će svakako doći do dogovora”, rekla je Brnabićeva za Tanjug. Podvukla je da Srbi sa KiM traže da Priština krene u implementaciju Briselskog sporazuma potpisanog 2013, za koji garantuje EU, da se poštuju svi sporazumi koji se tiču tablica, a koji su potpisani ranije. Ističe da nije sigurna šta će se dešavati od nedelje u ponoć, ali da Srbija ima mnogo toga da izgubi imajući u vidu koliko je ekonomski napredovala. „Ovde se radi i o vladavini prava i o tome da je kredibilitet EU doveden u pitanje, ako se ne implementira Briselski sporazum”, navela je premijerka.
Dačić: Kurti prevršio meru, preti da ugrozi mir i stabilnost
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić navodi da svi znaju ko može da bude generator incidenata na Kosovu i da je međunarodna zajednica ta koja može da ih spreči. Dačić je za TV Una naglasio da preregistracija vozila na RKS nije nužna, već se radi o isterivanju inata u odnosu na Srbe i međunarodne zajednice. Ne isključuje mogućnost da se sve radi u dogovoru sa moćnim zemljama međunarodne zajednice, ili Kosovo to čini jer je miljenik međunarodne zajednice pa mu se učinilo da je ono to koje postavlja uslove. „Mislim da ima i jednog i drugog. Svesni su predstavnici međunarodne zajednice da je Kurti prevršio svaku meru i da preti da ugrozi regionalni mir i stabilnost”, naveo je Dačić i dodao da je važno da ne bude incidenata, ali da ipak ne isključuje mogućnost da do njih dođe, ako ne bude razuma.
Beriša: Očekujem da će se pronaći neko rešenje
Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije, misli da će evropskih posrednici u saradnji sa SAD naći rešenje koje će obe strane morati da poštuju. Za naš list navodi da zbog toga očekuje da će 21. novembar proteći u miru i u skladu sa ranijim predlozima, a to znači da će najverovatnije primena registarskih tablica biti odložena za nekoliko meseci. „Očekujem da će se naći neko rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane, pre svega za Srbe na severu Kosova. Mislim da će produžiti važenje registarskih tablica na čemu insistiraju ne samo zapad, već i Beograd, lokalni Srbi i kosovska albanska opozicija. Ako ne dođe do kompromisa onda možemo očekivati tešku situaciju koja bi mogla da eskalira. To neće dozvoliti SAD, a Srbi sigurno neće dozvoliti da plaćaju kaznu zbog srpskih registarskih tablica”, kaže Demo Beriša.
