Održavanje lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije 18. decembra samo je još jedan u nizu poteza Prištine koji bi mogli da dovedu do produbljivanja krize. Srpska lista, za koju poslednjih godina glasa više od 90 odsto građana, najavila je da će bojkotovati izlazak na birališta u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Bez učešća srpske zajednice oni neće imati nikakav legitimitet. Veliko je pitanje i gde će se održavati jer je gotovo sigurno da Srbi neće ustupiti škole, obdaništa i druge ustanove u kojima su prethodna glasanja organizovana.
Vanredne izbore na Kosovu izazvala je nova kriza s registarskim tablicama, koja je kulminirala upravo izlaskom Srba iz kosovskih institucija. Umesto da pronađu kompromisno rešenje, predsednica Kosova Vjosa Osmani odmah je raspisala izbore za 18. decembar. Na sednici Centralne izborne komisije zaključeno je da rok za prijavu lista za izbore bude do 21. novembra, a kampanja počinje 8. decembra i traje do 16. decembra. Za organizaciju će, prema tom planu, biti izdvojeno 556.482 evra. Na izborima će uglavnom učestvovati Albanci i možda Bošnjaci, kojih u većem broju ima jedino u Severnoj Mitrovici. Međutim, rezultati i novi organi vlasti koji se budu formirali nakon njih neće imati potrebni legitimitet. Srbi te organe neće prihvatiti, kao ni odluke koje oni budu donosili, što će dovesti do novih sukoba na terenu.
Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže da Priština hoće iz jedne incidentne mogućnosti da ode u drugu. Za „Politiku” ističe da se taman stavila tačka na priču o ličnim kartama, čiji je glavni cilj bio da se izazovu incidenti, stigle su na red registarske tablice. Smatra da Vjosa Osmani želi da uvede aparthejd na severu Kosova, a da Kurti, čiji je drugi mandat obeležen incidentima, želi da napravi što veći incident i dodaje da je on tempirana bomba čiji sat otkucava.
„Njima je potrebna eskalacija sukoba da bi proterali Srbe sa severa Kosova. Sada su smislili da to rade tako što su raspisali lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, a to je neizvodljivo jer za to nisu stvoreni uslovi. Prvo mora da se reši pitanje sprovođenja Briselskog sporazuma u svim tačkama, uključujući i statut Zajednice srpskih opština i registarske tablice”, ističe Zoran Anđelković. Postavlja pitanje zašto su Kurtiju smetale neutralne KS tablice, osim zbog namere „da se obračunava sa Srbima i da veštački pravi tenzije”. „Ona je KS, nije KM, samo ne piše RKS. On je i sa njima mogao da priča – ’ja sam naterao Srbe da se odreknu KM tablica’. Ne, on hoće incident, on je tempirana bomba. Prvo treba da se reši stabilnost i sigurnost Srba, a to znači rešiti pitanje, da ovakvih incidentnih situacija ne bude”, kaže Anđelković.
Uslovi koje je navela Srpska lista za povratak u institucije su osnivanje Zajednice srpskih opština i povlačenje odluke o preregistraciji vozila sa srpskih tablica koje glase na gradove na Kosovu na RKS registarske oznake. Osim ispunjenja tih zahteva, najverovatnije će biti potrebna i promena kosovskog zakonodavstva, posebno kada je reč o zaposlenima u policiji i pravosuđu. Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže da raspisivanje izbora na severu Kosova pokazuje nespremnost Prištine da ispoštuje bilo koji interes srpskog naroda i da se posveti rešavanju problema. Za naš list navodi da sve što rade je stalno i permanentno izazivanje kriza.
„Svakodnevno prave nove probleme i tome nema kraja. Šta će se desiti ako Kurti istraje na tome da organizuje izbore koje će Srbi listom bojkotovati? Pre svega to može da dovede do ozbiljnih incidenata i mogućih sukoba”, kaže Drecun i dodaje da privremene prištinske institucije uvek naprave korak više ka izazivanju novih incidenata i ka stvaranju novih prepreka da se stabilizuje situacija. „To je ono što mene iskreno zabrinjava. Priština neće odustati od izazivanja kriza da bi naterali Beograd da prihvati da razgovara o međusobnom priznanju, jer je to jedino što kosovske Albance interesuje”, navodi Drecun.
Pokrajinskom premijeru Kurtiju se očigledno žuri da poništi negativan efekat po institucije zbog izlaska Srba, jer bez njih nema privida multietničnosti na Kosovu. Time bi pali u vodu svi spinovi koji stižu iz zapadnih centara moći o mogućem zajedničkom životu, gde su u realnosti prava Srba bila svakodnevno gažena. Na pitanje ko će izaći na lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, Milovan Drecun očekuje da će Kurti pronaći „dve ili tri srpske strančice koje će učestvovati”, čime će pokušati da stvori dimnu zavesu da su Srbi uprkos zahtevu Beograda izašli na birališta.
Zoran Anđelković pak kaže da su moguća dva scenarija – da svi Srbi bojkotuju izbore, pa ko bude izabran s nekoliko stotina glasova, toliko će ljudi i da predstavlja. „Druga mogućnost je da oni ipak dogovore 17. decembra da izađu na izbore dan kasnije, a da 25. decembra podnesu ostavke. Time bi dodatno obesmislili takozvane kosovske institucije”, kaže Anđelković. Milovan Drecun upozorava da neki ekstremni Srbi mogu da izazovu probleme, navodeći da se zato i pravi priča o takozvanoj brigadi sever. To se čini s razlogom da bi se okrenula situacija naglavačke, kaže on.
„Razlog je posledica. Izlazak Srba iz privremenih institucija je posledica, a ne razlog ove krize. Razlog je to što je Priština jednostrano ukinula dogovor o registarskim tablicama i što ne želi da formira ZSO. Mora da se otkloni razlog, da bi se otklonila posledica. Nije rešenje da se raspišu izbori, da se nađe nekoliko podobnih Srba koji će priznati tu lažnu državnost, problem je što nemate legitimitet za tako nešto”, navodi Milovan Drecun.
Da je raspisivanje izbora, a da nema indicija da će na njima učestvovati Srbi, pogrešan korak Vjose Osmani, smatra i Nedžmedin Spahiju, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Prištini. Kaže da bi na izborima Priština potrošila „pola miliona evra budžeta Kosova za nešto što je osuđeno na propast”. „Ukoliko želi da opštine sa srpskom većinom vode nesrbi, Albanci ili bilo ko drugi, nema potrebe da se za to ide na izbore”, kaže Spahiju za Bi-Bi-Si na srpskom i dodaje da je pitanje da li će se izbori uopšte održati.
Milovan Drecun pak smatra da bi se nešto promenilo ukoliko bi se rešilo pitanje registarskih tablica i krenulo u formiranje ZSO, ali, kako kaže, Kurti bez ozbiljnih pretnji i sankcija sa Zapada neće se ponašati politički racionalno. „Insistiranje nekih zemalja poput SAD i nekih zvaničnika EU da Kurti prolongira realizaciju jednostrane odluke dok se ne postigne rešenje za tablice prilično je snažno. Problem je što je to samo verbalno, nije stavljeno Kurtiju do znanja da će njegova vlada imati ozbiljnih problema. Objektivno, bez toga teško da će on da prihvati te sugestije”, kaže Milovan Drecun.
Beriša: Traže lojalne Srbe i u parlamentu
Ostavke na mandat dalo je i svih deset poslanika Srpske liste pa je predsednica Kosova Osmani uputila zahtev da se oni zamene. Nakon toga juče je umesto njih još devet poslanika Srpske liste i jedan iz GI za Slobodu, pravdu i opstanak tehnički verifikovalo svoje mandate navodeći da žele da spreče Albina Kurtija da na njihova mesta postavi Srbe koji su lojalni njemu. Jedan od scenarija koji su u tom slučaju pretili jeste i da usled pravnog vakuuma i nepopunjenih mesta, Kurti pokuša da raspiše nove vanredne parlamentarne izbore. Na takvu mogućnost za naš list ukazao je i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša. „Na njima bi sve ostale srpske partije imale po desetak kandidata za poslanike i ukoliko bi SL bojkotovala te izbore, onda bi Priština dobila sebi lojalne Srbe”, zaključuje Beriša.
