Kurti juče o uslovima formiranja ZSO, opozicija ga kritikuje, danas protest studenata u Prištini

Premda na dnevnom redu jučerašnje skupštine u Prištini nije bilo predviđeno da će se raspravljati o pregovorima Prištine sa Beogradom, Kurti se u svom govoru dotakao Zajednice srpskih opština. Izlistao je juče svoje uslove pod kojim ovo telo može biti formirano.

I tokom sednice njegovo izlaganje naišlo je na negodovanje opozicije, koja ga je kritikovala po pitanju Zajednice, naglasivši jučerašnji datum kao dan kada je Kurti rešio da je prihvati, ali da mu je problem kako to da poslanicima objasni.

Takvo mišljenje izazvalo je to što, dok sa jedne strane Kurti iznosi uslove za nju, juče nijednom nije poricao da će Zajednicu u potpunosti odbiti.

Sa reakcijama nastavili su i nakon sednice, uglavnom na društvenim mrežama, ali i u izjavama za prištinske medije.

Predsednik opozicione LDK, Ljumir Abdižiku (Lumir Abdixhiku), kazao je za Gazeta Express, da je ZSO međunarodna obaveza, i da se zato treba formirati, ali, kako je naglasio, u skladu sa kosovskim ustavom.

Jedino pitanje, prema njegovim rečima, sada je kada i kako će se formirati.

Potpredsednica PDK Vljora Čitaku je, pak, prst uperila u kosovskog premijera Aljbina Kurtija, poručivši mu da treba da pregovara sa Srbijom, a ne Skupštinom.

„U pregovorima premijer ima Srbiju ispred sebe, a između izaslanika. Mora da pregovara sa njima, ne sa nama. Njima treba reći uslove, a ne nama“, poručila je Čitaku.

Dodala je i da je PDK dosledan u pogledu dijaloga, „za razliku od premijera“, te naglasila da ova partija „podržava sveobuhvatan sporazum usredsređen na uzajamno priznanje“.

Kosovskog premijera optužio je još jedan poslanik iz redova PDK, Abeljard (Abelard) Tahiri, poručivši mu da „nije imao hrabrosti da postavi uspostavljanje zajednice kao pitanje za punu debatu“, gde bi, kako je rekao, mogli opširno da raspravljaju o tome, te da mora da objasni zašto je promenio mišljenje o ZSO.

„Poslanicima i građanima mora detaljno da objasni šta ga je nateralo da preko noći prihvati zajednicu“, rekao je Tahiri.

Ujedno je kazao i da izbor trenutka u kom je Kurti govorio o ZSO, „nije slučajan“, već je „dobro osmišljen“ i to iz dva razloga – Kurtijevo izlaganje dešavalo se istovremeno sa sednicom srpske Skupštine na kojoj je govorio i Aleksandar Vučić.

„Začudo u isto vreme, dok smo držali izjave van dnevnog reda sednice Skupštine, naš premijer Aljbin Kurti je provukao veliku vest za Kosovo – vest o osnivanju ZSO“, poručio je Tahiri.

„Ali ono što je za ‘zajednicu’ bio apsurdan pokušaj konfrotacije, jeste izbor vremena za izjave premijera van dnevnog reda, kada poslanici imaju ograničeno vreme za raspravu i odgovore i čak su se iz straha od konfrontacije, pobrinuli da nas podsete da nemamo pravo da tražimo reč jer to propisom nije dozvoljeno“.

Oglasio se i Skender Hiseni (Hyseni), bivši kosovski ministar spoljnih poslova, objavom na Fejsbuku koju je naslovio sa „Aljbin Kurti, ova tragikomična politička ličnost“.

Kaže da je, od kada je Kurti došao na vlast više puta ponavljao da je ZSO međunarodna obaveza i da će kao takva, „hteli mi to ili ne, biti sprovedena“.

Naglašava da su Kurti i kosovska predsednica, Vjosa Osmani pokazali „akutnu nesposobnost da čitaju i jasno razumeju naređenja glavnih pristalica Kosova u svetu“.

„To se posebno videlo kod akcija i pobune na severu zemlje. Oni, odnosno Kurti i Osmani, bez vizije, bez hrabrosti i bez znanja vratili su Kosovo skoro na nultu tačku“, ocenjuje Hiseni.

Tvrdi da su Kurtijevi „argumenti“ protiv ZSO uz uslove smešni.

„Obmanjuje ovdašnje mnjenje kada kaže da je Ustavni sud odbio Asocijaciju. Ovo je laž. Manipuliše i kada kaže ‘Asocijacija je jednonacionalna’, jer nije. Sama činjenica da piše ‘opštine sa srpskom većinom’ znači da u tim opštinama ima i pripadnika drugih nacionalnosti. Po Kurtijevoj logici, čak je i Kosovo monoetničko jer je 92% albansko. Ali Kosovo je takođe multietničko jer ima 8% drugih etničkih grupa“, tvrdi Hiseni.

On podcrtava da će Kurti da osnuje ZSO, jer je „bežanje od ove obaveze katastrofalno za Kosovo“.

Čak navodi i da su uslovi koje je Kurti izneo postojali i bez njega.

„Ali, on kao da i dalje misli da ceo svet veruje u njegove laži, baš kao i ovi ljudi iz Samooprdeljenja, kojima je izgleda ispran mozak. Kurti je, očigledno, u svom paralelnom univerzumu mislio da niko na Kosovu i u međunarodnoj zajednici ne može ništa da pročita. Zato vara i laže besramno i tako lako!“, rekao je.

Osvrnuo se i konkretno na uslov kosovskog premijera – „pre osnivanja Zajednice, ilegalne strukture na severu da budu ugašene i svo nelegalno oružje predato“.

„Šta je sa ovim uslovom za nelegalno oružje?! Isporuka nelegalnog oružja je smešan uslov, ako je u vezi sa osnivanjem Asocijacije, jer je zakonska obaveza Vlade da obezbedi da nelegalno oružje ne bude u posedu građana zemlje!“, naglašava Hiseni.

U međuvremenu, u Prištini će se 15. februara održati protest protiv formiranja ZSO, pod nazivom „Zajedno marširamo protiv udruženja“, u organizaciji predstavnika studentskog parlamenta univerziteta u ovom gradu.

Kao obrazloženje za ovaj protest navode da je ZSO „zlo koje pokušava da se instalira u našoj državi“, te da je ono suprotno kosovskom ustavu.

„Etničko udruženje je suprotno Ustavu naše Republike. To je zato što udruživanje opština sa srpskom većinom ne znači više prava za srpsku zajednicu, već veći uticaj Srbije na teritoriji Kosova“, naveli su u objavi na Fejsbuku.

Kurti je juče po prvi put izneo uslove za formiranje Zajednice, premda je već skoro 10 godina, prepoznat kao vodeća politička ličnost koja se protivi ovom delu Briselskog sporazuma.

Naveo je šest uslova da bi se ona i uspostavila, od toga da mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom, te da ne sme da bude jednonacionalna, i sa postojećim nazivom, i sa isključivo horizontalnom međuopštinskom saradnjom, ona mora i da bude uspostavljena na jugu Srbije za Albance, ali i da se na Severu ugase sve srpske institucije, preda oružje, a uspostavi se nakon što Srbija prizna Kosovo, i to sa Kosovom koje prizna Srbiju, i još pošto Vučić povuče pisma članicama EU protiv Kosova u EU.

Ovi tonovi stižu nakon snažnog međunarodnog pritiska na Beograd i Prištinu da se prihvati tzv. evropska platforma.

SAD su ranije naglasile svoju spremnost da dijalogu Beograda i Prištine, kroz najnoviju inicijativu da dve strane prihvate tzv. francusko-nemački, odnosno evropski predlog, doprinesu svojom posvećenošću da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.

Preduzele su niz konkretnih koraka, od izjava da će imati ko da je uspostavi ukoliko Kurti ne bude hteo, do prvog okruglog stola Srba i Albanaca o tome.