„To je saopšteno od strane našeg predsednika kada je problematizovano zbog čega se u ovom trenutku podnosi takav zahtev, ali mislim da je logika zapravo taktičke prirode, da se podseti međunarodna javnost na to da ovakva odredba postoji i da ovakva odredba nije ispunjena od 1999. godine do danas“, naveo je profesor Krstić.
Možda vas zanima
Dodao je da deluje da je jasno da Kfor neće odlučiti tako nešto, naročito nakon izjava Gabrijela Eskobara da SAD ne podržavaju militarizaciju problema, odnosno da daju čvrste bezbednosne garancije da neće doći do promene vojne situacije na terenu.
Krstić je istakao da sada preostaje diplomatija.
„Pozivanje na međunarodno pravo, pozivanje na Rezoluciju 1244, Kumanovski sporazum i diplomatska borba koja podrazumeva čitav niz sredstava. Koristili smo razna sredstva od 1999, odnosno od 2000. godine prevashodno nakon promene režima, pa do danas. Neke od njih su podrazumevale borbu protiv proglašenja nezavisnosti, nakon proglašenja nezavisnosti, borbu za povlačenje priznanja i sprečavanje novih priznanja, ulazak u pregovore sa Prištinom od 2011. godine koji su prvo bili tehnički, a onda su prerasli u političke i statusne. Tu je naš teren na kojem možemo da probamo da ostvarimo neki napredak“, istakao je Krstić.
Govoreći o hapšenju Srba na Kosovu, Krstić je rekao da su optužbe za ratne zločine potvrđeni i poznati mehanizam i da su se koristile čak i u nekim imovinskim sporovima.
„To je vid pritiska ili da napusti ili da proda tu imovinu, da napusti tu teritoriju, a bilo je i na političkom nivou, setimo se Olivera Ivanovića kao najboljeg primera, koliko je godina samo robijao dok nije na kraju oslobođen optužbi. To su standardni mehanizmi i ne bi me čudilo da se sa tim nastavi“, naveo je Krstić.
Možda vas zanima
Ocenio je da je Kurti svestan toga da Srbija gotovo jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji i da mu deluje da pokušava da isprovocira srpsku reakciju u ovom trenutku i da bilo kakvu oštriju reakciju Srbije predstavi kao produženo delovanje Rusije na ovim prostorima i pokušao da mobiliše podršku Zapada.
„Mislim da mu zasada tako nešto ne ide i da je ta namera na neki način i od strane zapadnih aktera uočena i da zbog toga takav plan neće moći da prođe“, rekao je profesor Krstić.
