Konkretnih saznanja o tome nisu imali na Rudarsko-geološkom fakultetu, a ni u Ministarstvu energetike i rudarstva Sputnjiku o tome nisu mogli ništa da kažu.
Konstatacija predsednika Srbije da nas je Bog pogledao, jer je kod nas pronađeno novo nalazište zlata, kao i kalcijum-karbonata, izazvalo je zapitanost u javnosti, o čemu se tačno radi, o kom lokalitetu, kog kapaciteta i da li su istraživanja već u toku.
Novo nalazište zlata
S obzirom na to da je jedina bliža odrednica bila Vučićeva ocena da je nalazište u jednom od najsiromašnijih delova Srbije, sve je i dalje ostalo u sferi nagađanja.
Možda vas zanima
„Pretpostavljam da je možda nešto što je relativno skoro krenulo u eksploataciju na području Bosilegrada i da je predsednik možda na to mislio. Tamo je uglavnom olovo i cink, pa verovatno ima i zlata. Ne znam šta bi drugo moglo da bude. Zlato je generalno vezano ili za istočnu, ili za jugoistočnu Srbiju, kaže za Sputnjik redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu dr Vladimir Simić.
Na toj lokaciji zlato već neko vreme istražuje kanadska kompanija Medgold risorsis, odnsno njena ćerka firma u Srbiji, Medgold istraživanja doo Beograd. Na njenom sajtu je navedeno da ona ima tri istražna prava u blizini Opštine Bosilegrad na jugu Srbije koja ukupno pokrivaju teritoriju od približno 250 kvadratnih kilometara.
I Bosilegrad i Žagubica
Dva istražna prava se odnose na lokaciju Barje u sklopu projekta Tlamino. Mediji su ranije pisali da je Medgold u okviru tog projekta pronašao blizu 19,3 tone zlata, vrednih više od milijardu dolara.
Druga kanadska kompanija Dandi je zaokupljena zlatom na prostoru Homoljskih planina, tačnije u jugoistočnom delu opštine Žagubica. Mediji su pisali da je prema preliminarnoj studiji izvodljivosti otvaranja i eksploatacije rudnika, procenjeno da bi on bio u funkciji devet godina. Iz njega bi se izvuklo skoro 34 tone tog plemenitog metala, bruto vrednosti 1,6 milijardi dolara.
Foto: CC BY 2.0 / Fif’
To istraživanje Dandija, dakle, nije novost, jer se ta firma, kako podseća naš sagovornik, već desetak godina njim bavi.
Visoka cena metala podigla investicije
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta ističe da se u poslednje vreme mnogo više radi na istraživanjima kod nas.
„Što se toga tiče, generalno sva istraživanja, naročito metala, ubrzana su u poslednjih petnaestak godina, kako je počela da raste njihova cena od onog istorijskog minimuma i praktično kolapsa svih naših rudnika početkom dvehiljaditih. Mislim da je 2001. bila najniža cena svih metala na berzi ikada i od tog šoka su se manje-više svi oporavili. Naravno, čim je visoka cena metala na berzi, onda su velika investiranja u geološka istraživanja“, ističe on.
Kada je zlato u pitanju istok Srbije je, kako napominje, poznat po tome, pa je svojevremeno RTB Bor bio glavni proizvođač zlata u bivšoj Jugoslaviji.
U svakom slučaju, kada nema nikakvih dodatnih podataka, svako komentarisanje je, kako kaže, nezahvalan posao.
Kalcijum-karbonatom obilujemo
Na pitanje o nalazištu kalcijum-karbonata, on napominje da Srbija njime obiluje.
„Kalcijum –karbonata stvarno imamo na mnogo mesta. Čim se najavi gradnja nekog novog putnog koridora, odmah bude po pet-deset aplikacija za geološka istraživanja. Svi žele da na vreme istraže ležišta i da ponude sirovinu za izgradnju tako velikih infrastrukturnih objekata“, objašnjava naš sagovornik.
Osim onog najjednostavnijeg, krečnjaka, tu je i proizvodnja ukrasnog kamena, cementa, raznih filera, što građevinskih, što belih, finih od venčačkog mermera.
© Foto : Uprava Carina/Picasa
„Kada jedno malo ležište krečnjaka pronađete negde u nekom zabitom kraju, to će da radi nekolicina ljudi koji će da imaju vrlo pristojne plate, naročito za to područje. Ako pogledate statistički godišnjak, plate u rudarstvu, pa samim tim i u geologiji su treće ili četvrte prosečne u Srbiji. I to podigne taj kraj. Na kraju krajeva, postoji i naknada za korišćenje mineralnih sirovina koja je za najmanje kvalitetne kalkcijum-karbonate, krečnjake, 24 dinara po toni“, napominje Simić.
Ko istražuje
Zamislite kamenolom koji proda milion tona, 24 miliona od toga direktno ide državi, pri čemu 60 odsto naknade zadržava Republika, a 40 odsto ide opštini. Zamislite malu opštinu, sa relativno malo stanovnika koji se u tim planinskim krajevima uglavnom bave poljoprivredom , stočarstvom, to je za njih vrlo lep prihod, slikovito objašnjava značaj nalazišta kalcijum-karbonata.
Možda vas zanima
Na pitanje ko se bavi istražnim radovima, domaće firme ili stranci, tu je, po njegovim, rečima, stvar podeljena.
„Što se tiče kalcijum-karbonata to su uglavnom domaće kompanije. To ne možete da izvozite. Sirovina većinom ostaje kod nas, retko ko je izvozi kao takvu, eventualno kao finalni proizvod i što je bitno, tu sve rade naši ljudi, od diplomiranih geologa i „rudara“, do svih ostalih. Kad je zlato u pitanju istražuju uglavnom strane kompanije koje imaju dovoljno sredstava da to finansiraju, ali opet na tome rade naši stručnjaci koji su završili Rudarsko-geološki fakultet“, istakao je dr Simić.
