Naime, primarni cilj njegove posete bio je kupovina vremena u Vašingtonu, gde su sve glasnija upozorenja Republikanaca da podrška Kijevu mora da ima granicu. Osim toga, poslednja istraživanja su pokazala da podrška Kijevu slabi svugde u svetu, pa i Americi.
U Vašingtonu tvrde da je iznenadna poseta američkog predsednika „zoni pod napadima” nezabeležen događaj, koji ne treba upoređivati sa predsedničkim poetama Iraku i Avganistanu. Predsednici su tamo boravili u američkim vojnim objektima, koji su imali jaku odbranu, i stoga nije bilo rizika.
Službenici zaduženi za medije u Beloj kući, tvrdili su da nije predviđena poseta Kijevu, tokom boravka Bajdena u Varšavi. Iako su, sada je poznato, pripreme za posetu Kijevu trajale mesecima.
U predsedničkom avionu bilo je mesta samo za najbliže saradnike, medicinski tim i dva novinara koji su morali da predaju svoje mobilne telefone pre ukrcavanja. Oni su čak morali da se zakunu da neće izveštavati do dolaska Džoa Bajdena u Kijev.
Par sati pre nego što je „er fors jedan” poleteo ka istoku Evrope, Rusiji je prosleđena informacija o planiranoj poseti Kijevu. To je ključan momenat jer je Bajden na putu od Poljske do Kijeva u vozu proveo deset sati. Od Rusa je praktično zatraženo da ne bombarduju prugu niti voz. Isto se odnosilo i na sam grad Kijev.
Rusi su izašli u susret Americi i nisu otežali maskaradu u organizaciji Vašingtona. Putin je mogao da naredi napad na prugu kojom je trebao da prođe voz sa Bajdenom. Ili, da naredi raketni udar ili napad dronovima na Kijev. Ipak, nije učinio ništa od toga, kao što do sada nije izgovorio ni jednu uvredu na račun zapadnih lidera. A oni su njega poredili sa Hitlerom, nazivali ga krvnikom…