Koje dronove kupuje Srbija?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u utorak, da će Srbija u narednih 48 sati potpisati prvi ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kupovini njihovih dronova-samoubica.

Vučić je rekao da ćemo već u narednih pet ili šest meseci imati prve srpske dronove-samoubice u Vojsci Srbije.

„To su dronovi-samoubice i biće na teritoriji Srbije, a i mi ćemo, nadamo se, već u narednih pet ili šest meseci moći da imamo prve srpske dronove-samoubice u Vojsci Srbije“, rekao je Vučić novinarima na Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme „Ideks 2023“ u Abu Dabiju.

Predsednik je tokom posete prestonici UAE rekao i da su „dronovi budućnost“. „Biće velika borba između odbrane i napada, da li ćete brže da razvijate dronove ili odbranu od toga. Morate i jedno i drugo, ali odbrana ne sme da bude skuplja od napada“, izjavio je on.

Slične poruke poslao je i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović, koji je rekao da bespilotne letelice iz besposadne platforme u širem smislu predstavljaju realnost savremenog ratovanja, a namera Srbije je da što pre ovlada tim sposobnostima. 

„To pokazuje tragični sukob u Ukrajini i neki drugi ratovi i naša je želja da Vojska Srbije ovlada tim sposobnostima u kratkom periodu. Pogotovo kada govorimo o malim dronovima samoubicama, pokazalo se da oni – kada nastupaju u velikim rojevima – imaju ogromnu vatrenu moć, a da za sada ne postoji efikasan sistem odbrane“, rekao je Starović.

Šta će Srbija kupiti?

Predsednik, ipak, nije izneo mnogo detalja u vezi sa dronovima koje Srbija planira da kupi. Kako prenosi specijalizovani vazduhoplovni portal „Tango siks“ (Tango Six), najverovatnije se radi o dronovima koje proizvodi emiratski vojni konglomerat „Edž“ (Edge), koji za cilj ima „istraživanje, razvoj i proizvodnju naoružanja i vojne opreme uz imperativ da Emirati u nekom trenutku, postepeno, pređu na kupovinu i izvoz domaćeg“.

Reč je o konglomeratu osnovanom 2019. godine, a Srbija, koja je i ranije sarađivala sa kompanijama iz te države, postala je jedan od njegovih prvih klijenata. Kako je početkom prošle godine preneo „Tango siks“, srpska kompanija „Jugoimport SDPR“ i „Edž“ potpisali su ugovor koji se, kako je tom prilikom rečeno, „uglavnom odnosi na proizvode Holding kompanije Krušik iz Valjeva“.

Na ovogodišnjem sajmu „Ideks 2023“ u Abu Dabiju konglomerat „Edž“, odnosno njena ćerka kompanija „Halkon“, predstavila je nekoliko modela bespilotnih letelica, među kojima se nalaze dva projekta „kiler“, odnosno „rojnih dronova“ (swarm drone), „hanter 2S“ i „hanter 5S“. U pitanju su dronovi koji mogu da dejstvuju samostalno, sa ulogom navođene municije, ili u „roju“, kada su u stanju da međusobno dele informacije o lokaciji mete.

„Jednom kada je meta locirana, donosi se odluka unutar ‘roja’ u vezi sa njenom veličinom, oblikom i kategorijom. Oni tada odlučuju koliko je dronova potrebno za uništenje mete, a nakon toga mogu da započnu ponor prema njoj“, rekao je direktor „Edža“ Said Al Mansuri.

Pored dronova porodice „hanter“, na sajmu su izloženi i dronovi „šedou 50TJ“ i „šedou 25“ emiratske kompanije „Adasi“.

Predsednik Srbije najavio je i „prilično ubrzan“ razvoj domaće kiler/rojne letelice.

„Pratimo sve na zapadu i istoku, dobili su (VTI) zadatak da rade nešto slično (ruskom dronu) „lansetu“, pa ćemo da vidimo dalje, mogu li da razviju za godinu dana“, rekao je Vučić.

Dronovi na bojnom polju – korisna pomoć ili „revolucija u ratovanju“?

Ratna vazduhoplovstva su bespilotne letelice u početku uglavnom koristila za izviđanje i prikupljanje informacije, ali su poslednjih godina postale sve zastupljenije na bojnom polju.

Turski dronovi „bajraktar“ našli su se u centru pažnje u novembru 2020. godine, kada su mnogi svetski mediji preneli da su upravo ove letelice odigrale ključnu ulogu u pobedi Azerbejdžana nad jermenskim snagama u Nagorno-Karabahu.

Godinu i po dana kasnije, hvalospevi na račun te turske bespilotne letelice čuli su se i u ranoj fazi Specijalne vojne operacije u Ukrajini, iako su pojedini ukrajinski političari kasnije priznali da je „bajraktar“ više uspeha imao na propagandnom nego na bojnom polju.

Da su dronovi važni, ali da neće uspeti da u potpunosti zamene tradicionalno naoružanje smatra vojni stručnjak Danko Borojević.

„Oni ne mogu da zamene artiljeriju, tenkove i pešadiju. Upotreba tih letelica je stvar operativnih zadataka, ali za uništavanje ključnog objekta dejstva uvek će vam biti potreban minobacač“, kaže on za RT Balkan.

„Bajraktari“ su bili među prvim takvim letelicama, ali za njih je „pronađen lek“, tvrdi Borojević. O njima se, nakon eksplozije interesovanja za njih u prvim nedeljama sukoba u Ukrajini, sve manje govori.

Slične rezultate pokazalo je i istraživanje stručnjaka sa Taktičkog komandnog koledža Izraelskih defanzivnih snaga Eado Heht. On je, analizirajući sukob u Nagorno-Karabahu iz 2020. godine, zaključio da, iako su dronovi odigrali značajnu ulogu u sukobu, rat nisu dobili samostalno, kakav se utisak mogao steći na osnovu prenošenja određenih medija.

„Jasno je da je njihov značaj bio prenaglašen. Azerbejdžanski dronovi su bili ključni u njihovoj pobedi, ali nisu samostalno odneli pobedu u ratu, pošto su značajne akcije kopnenih snaga bile neophodne“, napisao je on. Slični zaključci se mogu izvući i kada je reč o efikasnošću dronova koje je turska vojska koristila tokom svojih akcija u Siriji.

„Sirijske snage su u početku bile iznenađene jer nisu imale sredstva protivvazdušne odbrane, pošto su se godinama borili protiv pobunjenika koji nisu raspolagali sa avijacijom. Međutim, nakon što su pretrpeli mnogo manje žrtava nego što su Turci u prvi mah tvrdili, Sirijci su u roku od 24 do 48 sati uspeli da zaustave kopneni napad pobunjenika podržanih od strane turskih dronova i izvrše kontranapad kako bi ponovo zauzeli izgubljenu teritoriju“, napisao je Heht.

Da li su dronovi-samoubice korisniji?

Budućnost bi, ipak, mogli da budu tzv. dronovi-samoubice, koji predstavljaju jednostavniju i jeftiniju alternativu za tradicionalne tipove naoružanja, poput krstarećih raketa. Oni se kreću i svoje mete napadaju „u rojevima“, što im, kako kaže Borojević, omogućava da ciljeve pogode čak i ako budu pogođeni.

„Čak i ako PVO sruši nekoliko takvih dronova, jedan ili dva će se uvek provući i pogoditi svoju metu“, kaže on.

Upotreba različitih vrsta dronova mogla bi da dovede i do svojevrsne „demokratizacije“ u sferi odbrane, pošto takve letelice najčešće nisu skupe, pa samim tim ni rezervisane samo za vojske velikih i bogatih zemalja.

U kojoj će meri oni uticati na budućnost ratovanja i da li bi njihova upotreba mogla da predstavlja svojevrsnu „revoluciju“ u savremenom ratovanju, za sada ostaje otvoreno pitanje.