Ukrajina sada ima još veći razlog da sa zabrinutošću iščekuje rezultate novembarskih američkih izbora za Senat i Kongres. Ne samo da brine da li će na međuizborima pobediti republikanci, koji su najavili prekid finansiranja rata u Ukrajini, nego je inicijativa demokratskih kongresmena pokazala da ni među demokratama više nema jedinstvenu podršku.
Iako je predlog 30 demokratskih predstavnika u Kongresu pod očiglednim pritiskom povučen, prvi put se dogodilo da reprezentativni predstavnici njegove stranke predlažu predsedniku Džozefu Bajdenu da preispita strategiju SAD prema ratu u Ukrajini i pokrene direktne pregovore s Rusijom.
Ipak, pismo koje je grupa američkih liberala poslala Beloj kući u ponedeljak, a koje je prvi objavio „Vašington post”, moglo bi da izazove veći pritisak na Bajdena dok pokušava da održi podršku Ukrajini, i to u trenutku kad se Kijev suočava s teškom zimom i poziva na još veću finansijsku i oružanu pomoć. Pismo su potpisali neki od najpoznatijih i najotvorenijih liberalnih demokrata u Kongresu, uključujući Džejmija Raskina, Aleksandru Okasio Kortez, Kori Buš, Ro Kana i Ilhana Omara, ali im se nisu pridružili čak ni svi članovi Kongresnog progresivnog kokusa.
U pismu 30 demokratskih kongresmena (što je otprilike 13,5 odsto svih demokrata u Predstavničkom domu SAD) traži se da se vojna pomoć Ukrajini kombinuje s „proaktivnim diplomatskim pritiskom i da se udvostruče napori za pronalaženje realnih uslova za prekid rata”. Pismo počinje pohvalom Bajdenovih napora da ohrabri borbu Ukrajinaca, što uključuje vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć „kako bi zadali istorijski vojni poraz Rusiji”, primoravajući je da dramatično smanji ciljeve invazije. Bajdena potom podsećaju da je i sam tvrdio da je imperativ izbegavanje direktnog vojnog sukoba s Rusijom, koji bi doveo do trećeg svetskog rata i da je i sam u junu govorio da će se rat ipak završiti nekim pregovorima.
Kako se procenjuje da je rizik od upotrebe nuklearnog oružja sada veći nego bilo kada, oni pozivaju da se udvostruče napori za pronalaženje realnog okvira za prekid rata. Pored toga, upozoravajući na povećanje troškova hrane, mineralnih đubriva, benzina, gasa i ostalih potrepština, podsećaju Bajdena da je kao zakonodavac odgovoran za trošenje desetina milijardi dolara (podaci ukazuju na 54 milijarde) američkih poreskih obveznika na vojnu pomoć Ukrajini. „Verujemo da takvo učešće u ovom ratu takođe stvara odgovornost SAD”, navodi se u pismu, dok se predsednik poziva da ozbiljno istraži sve moguće puteve kako bi se smanjila šteta, uključujući direktno angažovanje sa Rusijom.
Liberali predlažu da bi podsticaji za okončanje neprijateljstava mogli da sadrže i neki oblik ublažavanja sankcija i okupljanje međunarodne zajednice za uspostavljanje bezbednosnih garancija za slobodnu i nezavisnu Ukrajinu „koje su prihvatljive za sve strane, posebno za Ukrajince”.
Iz Bele kuće, preko portparola Džona Kirbija, stigao je odgovor da nema pregovora bez Ukrajinaca i da predsednik Ukrajine mora da odredi „kako izgleda uspeh i kada treba pregovarati”.
Najvatreniji saveznici Zelenskog već su govorili da se ne može pregovarati o Ukrajini iza njenih leđa. Zvanična Moskva ne odbija pregovore, ali zahteva da oni budu smisleni, a u međunarodnoj političkoj javnosti prevladava uverenje da bez dogovora SAD i Rusije nema mira.
Posle iznošenja stava Bele kuće i žustrih protesta ostalih demokrata, koje su odbacile predlog, pismo je povučeno, a predsedavajuća Kokusa Pramila Džejpal bila je primorana da razjasni situaciju: nacrt pisma nastao je pre nekoliko meseci i objavljen je bez prethodnog odobrenja. Ona je naglasila da demokrate i dalje podržavaju Ukrajinu i Bajdenovu posvećenost da ona bude zastupljena u svim diskusijama o svojoj budućnosti. „Diplomatija je važno sredstvo koje može spasti živote – ali je samo jedno od sredstava”, zaključila je ona.
Demokrata iz Viskonsina Mark Pokan rekao je da je pismo napisano u julu i da nema pojma zašto je objavljeno sada, „u tako nesrećno vreme”. Sara Džejkobs, koja je i član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekla je za „Hil” da je pismo potpisala 30. juna i da ga sada ne bi potpisala „jer se mnogo šta promenilo”.
Na diplomatskom planu sada je u vezi s Ukrajinom stvorena pat-pozicija. Ukrajina i njeni saveznici nadaju se totalnom porazu Rusije i čak Putinovom eliminisanju s čela države. Zelenski je zakonom koji je potvrdila Rada zabranio bilo kakve pregovore s Rusijom dok je predvodi Putin. SAD ne žele pregovore bez Zelenskog, što rat i totalni poraz (ili eliminaciju jednog od predsednika) čini jedinom opcijom.
Ipak, apel liberala za promenu strategije objavljen je, da li greškom ili ne, baš u vreme prvih američko-ruskih diplomatskih kontakata posle mnogo ratnih meseci: američki ministar odbrane Lojd Ostin je prošle nedelje razgovarao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom, a potom je na Šojguov zahtev razgovor ponovljen prošlog petka, kad su pričali o upotrebi „prljave bombe”.
I ranije su Bajden i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, a sada je to ponovio portparol Bele kuće, ukazivali da je na Zelenskom da odluči kada je Ukrajina spremna za pregovore. Ali to istovremeno zavisi i od vojne i ekonomske podrške, prvenstveno SAD. Ukoliko pobede republikanci, verovatno će obustaviti vojnu pomoć, kako je rekao lider republikanaca u Kongresu Kevin Makarti, ali čak i ako pobede demokrate, pitanje je da li se raskol koji se nazire u njihovoj stranci može prevazići. Očigledno je da velika većina njih i dalje veruje da se pukotine u podršci Ukrajini, bez obzira na izuzetno pogoršanu ekonomsku situaciju među njihovim građanima, mogu zalečiti samo još žešćim ratom.
