Profesor građevine Dragoslav Šumarac smatra da je projektant deonice morao da ima u vidu šta se sve nalazi na trasi, dok su nadležni organi, pre prihvatanja projekta, morali da ga pošalju svim resornim ministarstvima.
To uključuje i Ministarstvo kulture, u čijoj su nadležnosti istorijski spomenici, precizirao je Šumarac i naglasio da je, po dobijanju saglasnosti, spomenik trebalo izmestiti na zakonit način, a ne srušiti.
Kako je napomenuo, postoje i zaduženi za nadzor radova, kao i Republička građevinska inspekcija, koji sve to kontrolišu, pri čemu se svako izvođenje radova upisuje u građevinski dnevnik.
Možda vas zanima
Ukazujući na činjenicu da pojektant i odgovorni izvođač radova moraju da imaju licencu Inženjerske komore Srbije, Šumarac je predočio i da je projekat morao da prođe republičku revizionu komisiju.
On smatra da bi Inženjerska komora, zbog ovoga, morala da proveri licence i da pokrene postupak njihovog oduzimanja, ako utvrdi da je rađeno protivzakonito.
S druge strane, inženjer sa dugim stažom u toj oblasti, i kao nadzorni organ i kao odgovorno lice za vođenje građevinskog dnevnika, koji je zvanično sudski dokument, dodaje da u slučajevima rušenja spomenika mora da postoji projekat rušenja, ukoliko je objekat pod bilo kakvom vrstom „prethodne zaštite“.
Moraju da se poštuju uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture, naglasio je on i objasnio da neophodan projekat zaštite, ukoliko je neki spomenik potrebno zaštititi zbog građevinskih radova.
Kako pre ocenio, pošto postoji javno dostupan registar spomenika kulture, onda su i projektant, izvođač i nadzorni organ morali o tome vode računa.
U tom slučaju mora da se radi poseban nadzor i pita i konzervatorska struka kako postupiti sa spomenikom, rekao je ovaj sagovornik FoNeta i takođe naglasio da moraju da postoje projekat rušenja ili izmeštanja, odobrenje i rešenje.
Prema njegovim rečima, građevinski dnevnik se ispunjava dnevno, u izuzetnim slučajevima najkasnije za za 72 sata.
Kako je precizirao, postoje tri vrste upisivanja – dnevnih zbivanja, zatim izvođača kada se poziva na projekat, u šta spada i rušenje, kada se, uz pečat i potpis, navodi na osnovu kojeg rešenja se to radi, kao i pravni upis.
Pravni upis je kada izvođač prvo moli, obaveštava i upoznaje nadzorni organ da je objekat pod režimom zaštite.
Ako nadzor kaže „ruši“ nešto što se ne sme da se ruši, ide u zatvor, a odgovara i izvođač radova ako to uradi bez dozvole i rešenja, upozorio je on.
Istoričar Milan Gulić rekao je FoNetu da bi spomenici kulture, bez obzira da li su pod zaštitom države ili ne, trebali da se uzimaju u obzir prilikom izrade svih prostornih projekata.
Svaki spomenik je dvostruko svedočanstvo o događajima, ljudima i vremenu na koje se odnosi, ali i vremenu u kojem je podignut.
Prema njima se, ako je neophodno da se izmeštaju, mora postupati pažljivo i uz nadzor stručnjaka. Još u pripremi radova na autoputu trebalo je uzeti u obzir mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika i stručnjaka, ukazao je Gulić.
Ako spomenik ne može ostati na tom mestu, zbog trase autoputa, stručnjaci su morali doneti odluku gde će da bude izmešten i na koji način.
Jedina stvar koja nije smela da se uradi je da se spomenik na tako bezdušan način uništi. U slučaju spomenika u Negrišorima pokazao se naš nemar prema spomenicima kulture i tradiciji, ocenio je Gulić.
Možda vas zanima
Pokazalo se da nikom nije bio važan, pa su ga strani radnici srušili, konstatovao je on, uz opasku da je teško govoriti o ideološkom nemaru, jer su tu imena stradalih, ne samo u Drugom svetskom, nego i u ratovima 1912-1918. godine.
Kod nas su, zbog smena ideologija, dinastija i raznih okupatora, spomenici često rušeni. Rušiti spomenike u miru, i to na takav način, predstavlja još jedan udarac na pamćenje srpskog naroda, zaključio je Gulić.
Pravni stručnjaci smatraju da postoji više osnova za pokretanje postupka protiv izvođača radova, ako ni zbog čega drugog, onda zbog krivičnog dela „oštećenje tuđe stvari“.
