Novim predloženim paketom Brisel pokazuje sve veću spremnost da, kao i SAD, uvede kaznene mere protiv kompanija van EU koje snabdevaju Rusiju proizvodima sa liste evropskih sankcija.
Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang upozorio je u utorak Evropsku uniju da ne uvodi sankcije kineskim kompanijama zbog Rusije, poručivši da će Peking preduzeti mere da zaštiti svoje interese, navodi Agencija Frans pres.
Kineske i ruske kompanije imaju „normalnu razmenu i saradnju“ na koju „ne bi trebalo da se utiče“, rekao je Ćin posle razgovora u Berlinu s nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok.
Ćin je dodao da se Kina „odlučno protivi“ tome da druge zemlje nameću svoje propise ili preduzimaju jednostrane mere protiv nje.
Kina je obećala da će uzvratiti na sankcije EU njenim kompanijama najavom Ćina da će reagovati „striktno i čvrsto“ u odbrani njihovog poslovanja, ističe Fajnenšl tajms.
U okviru novog paketa kaznenih mera Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, o kojem ove nedelje razgovaraju članice EU, na listi sankcionisanih entiteta se našlo osam kineskih preduzeća koja su optužena da prodaju opremu koja se može koristiti za proizvodnju oružja.
Te mere su, kako navodi britanski list, zasad samo predlozi i za njihovo usvajanje je potrebna saglasnost svih članica EU.
Brisel je do sada izbegavao uvođenje sankcija Kini i njenim preduzećima, navodeći da nema dokaza da ona šalje oružje Rusiji.
Ćin je rekao da Kina nije isporučila oružje u krizne regione i da ima zakone koji regulišu izvoz robe dvostruke namene.
„Mi smo protiv toga da države uvode eksteritorijalne ili jednostrane sankcije Kini ili bilo kojoj drugoj zemlji u skladu sa svojim zakonima. A ako bi se to desilo, mi bismo reagovali striktno i čvrsto. Branićemo legitimne interese naše zemlje i naših kompanija“, rekao je kineski ministar.
U napetoj razmeni izjava na konferenciji za novinare Berbok je odbacila upozorenje kineskog ministra o oštroj reakciji Pekinga na moguće evropske sankcije, ukazuje Politiko.
Nemačka ministarka je rekla da je obaveza Kine da obezbedi da njene kompanije Moskvi ne isporučuju oružje ili takozvanu robu dvostruke namene koja se može koristiti za ruske ratne aktivnosti.
Berbok je naglasila da je važno da EU sankcije Rusiji „ne budu podrivene zaobilaženjem“ i da je „posebno kritično“ ako ruski proizvođači dobijaju robu koja im omogućava da prave novo oružje koje se može koristiti za napad na Ukrajinu.
Kineske kompanije nisu prvi neruski entiteti obuhvaćeni sankcijama EU Moskvi. Ipak, predložene sankcije za Kinu predstavljaju značajan korak, piše Volstrit džurnal.
Predložene mere su usmerene na zemlju s kojom EU ima važne trgovinske veze i za koju su se Francuska i druge članice nadale da će igrati konstruktivnu ulogu u Ukrajini, ističe američki list, ukazujući da te mere prate upozorenja administracije Džoa Bajdena kineskim kompanijama zbog isporuke Rusiji ne samo oružja, već i proizvoda koje može da koristi vojska.
Već mesecima, kako navodi Volstrit džurnal, postoje dokazi da Kina obezbeđuje tehnologiju koja je potrebna ruskoj vojsci za rat u Ukrajini, pri čemu su u nekim slučajevima u pitanju proizvodi dvostruke namene uvezeni sa Zapada.
Predložene sankcije kineskim kompanijama takođe podvlače probno približavanje Brisela američkim eksteritorijalnim sankcijama, kojim se stranim kompanijama zabranjuje da trguju sa zemljom pod sankcijama SAD, bez obzira na to da li njihova zemlja primenjuje te mere.
Evropske zemlje, posebno Francuska i Nemačka, decenijama su se žestoko protivile američkim eksteritorijalnim sankcijama, a EU i dalje izbegava da automatski primenjuje svoje sankcije na sve strane firme. Međutim, ukazuje list, EU pokazuje sve veću spremnost da sankcioniše kompanije izvan EU koje snabdevaju Rusiju robom za koju je Brisel uveo zabranu evropskim kompanijama.
Novi paket sankcija, kako navodi Volstrit džurnal, predlaže uvođenje zabrane prodaje određenih proizvoda u zemlje koje nisu članice EU ili kompanijama za koje se veruje da pomažu Rusiji da zaobiđe zapadna ograničenja.
Od početka rata u Ukrajini, EU je zabranila prodaju proizvoda u vrednosti od oko polovine predratnog izvoza u Rusiju, kao i uvoz oko dve trećine predratnog uvoza iz Rusije.