Ovo je stav Nikole Šainovića, bivšeg premijera Srbije i potpredsednika vlade Jugoslavije, povodom najave srpskih zvaničnika da će, po Rezoluciji SB UN 1244, razmotriti mogućnost povratka do 1.000. pripadnika svojih bezbednosnih snaga na Kosovo.
Legitiman zahtev Srbije
Ova najava usledila je nakon što je u četvrtak kasno uveče na sever Kosova ušlo oko 300 albanskih policajaca i specijalaca sa dugim cevima.
Možda vas zanima
Šainović ističe da je po Rezoluciji 12 44 procedura takva da Kfor sada mora da se oglasi i odgovori na zvanični zahtev Beograda, kad on usledi.
„Postoji procedura koja podrazumeva saglasnost Kfora, odnosno, NATO jer je Kfor tamo u mandatu Ujedinjenih nacija sačinjen od zemalja Alijanse, iako je ranije bilo i drugih. Komandant Kfora je tamo da sprovodi Rezoluciju 12 44. Prisustvo naših snaga u momentu odlučivanja je bila jedno od najvažnijih stvari, pored očuvanja suvereniteta,“ objašnjava Šainović za Sputnjik.
To su, kako napominje, vitalni elementi mirovnog sporazuma, ali to se nije desilo a kao što se vidi, mir nije uspostavljen.
„Zato je taj zahtev legitiman i ima utemeljenje u dokumentu Ujedinjenih nacija. Do sada se na taj zahtev odgovaralo ćutanjem, ali mislim da je sada momenat da se Kfor izjasni. Sinoć je s naše strane to i rečeno da bi se dobio odgovor“, smatra naš sagovornik.
Misija Kfora i naše trupe u istoj ravni
Ukoliko pak Kfor odbije da da saglasnost, on će, kaže dalje Šainović, morati da navede tačan razlog za takav stav, s obzirom da je i ova tačka sporazuma o povratku do 1000 pripadnika naše vojske i policije u istoj ravni kao i odluka o postojanju misije Kfora, čija je dužnost po Rezoluciji da obezbeđuje mir i stabilnost.
„Ranije naše vlade su mislile da bi to ionako biti odbijeno pa nisu ni tražile a sad je momenat da se izjasne svi pa i Kfor po ovom pitanju,“ veruje Šainović.
On objašnjava takođe da naše snage, ukoliko bi se vratile na KiM, ne bi bile pod komandom Kfora već pod našom jurisdikcijom.
Možda vas zanima
„Znači, osiguravale bi situaciju po funkciju koju imaju po Rezoluciji 1244, dakle, bezbednost srpske zajednice, naših manastira i ostalog. Kfor bi naravno tu bio kao mirovne snage. Taj naš kontingent je bio spreman još krajem 1999. godine ali je to tada odbijeno i nadalje se nije više ni pokušavalo do sada. A sada zato što je dolazak kosovske policije na sever Kosova koji liči na uspostavljanje kontrole nad Severom mimo Briselskog sporazuma. Taj sporazum je praktično sada suspendovan ovim potezom Prištine i vraćamo se na punu snagu primene Rezolucije 12 44,“ kaže Šainović.
Ukoliko odbiju ide se na SB UN
Na pitanje šta ako Kfor odbije zahtev Beograda, naš sagovornik objašnjava da se onda stvar seli u Savet bezbednosti UN, gde ćemo mi tražiti da se taj dogovor sprovede.
„Mi sad to tražimo zvanično i čekamo da se izjasne. Kad se to desi onda ide druga faza – gde, kad i kako bi se to sprovelo. Ako odbijeu, onda ide dalja rasprava o tome, država to traži, o tome može da otvori raspravu u SB UN i da zahteva sprovođenje Rezolucije 1244 u celosti. Naravno, u SB Amerika može da uloži veto ali u svakom slučaju Zapad je sada došao u poziciju da se zbog Ukrajine stalno poziva na međunarodno pravo. E pa evo, ovo je međunarodno pravo i relevantna Rezolucija SB i to je na istom terenu,“ zaključuje Šainović.
