Samit lidera zemalja G20 prošao je u znaku odsutnog Vladimira Putina i osude ruske intervencije u Ukrajini, ali je glavna zvezda ovog međunarodnog „diplomatskog festivala” na Baliju ipak bio Si Đinping.
Gotovo svi zapadni lideri hteli su da se sastanu u četiri oka s neprikosnovenim kineskim vođom, tek ovenčanim trećim mandatom generalnog sekretara Komunističke partije. Ali nisu svi dobili priliku za to. Američki predsednik je imao privilegiju da tri i po sata ćaska o vrućim temama sa Sijem. Za razliku od Džozefa Bajdena, francuski predsednik Emanuel Makron imao je na raspolaganju samo 43 minuta.
Približno istu minutažu da razgovara s kineskim liderom dobio je i australijski premijer Entoni Albaneze. Onda su usledili odvojeni sastanci sa španskim, italijanskim i holandskim premijerima Pedrom Sančezom, Đorđom Meloni i Markom Ruteom. Međutim, neki, poput lidera EU Šarla Mišela i Ursule fon der Lajen, Sija su videli samo izdaleka na zajedničkim plenarnim sastancima. Kineski lider je svoj diplomatski pohod nastavio i juče, sastankom s japanskim premijerom Fumiom Kišidom na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Bangkoku.
Posle posete Mjanmaru u januaru 2020. Si Đinping je dve i po godine odsustvovao s međunarodne scene zbog pandemije kovida 19. Usledio je izlazak iz „izolacije” i veliki povratak. U septembru je prvo posetio Kazahstan, a potom otišao u Uzbekistan na samit Šangajske organizacije, gde se prvi put od početka rata u Ukrajini sastao i s Putinom.
Na Baliju je Si poslao signal da ne želi „rat” sa Zapadom, koji je inače s velikim podozrenjem i negodovanjem propratio način na koji je Si učvrstio vlast u drugoj ekonomiji sveta. Usput nije propustio priliku ni da „očita lekciju” zapadnim liderima kad je reč o interesima Kine u današnjem svetu.
Posle sastanka „jedan na jedan” Bajdena i Sija u SAD su odahnuli, jer je, po rečima američkog predsednika, izbegnut novi hladni rat. Ali nisu svi impresionirani ishodom ovog neformalnog susreta na marginama skupa G20.
Konzervativni „Nešenel rivju” piše da se na Baliju dogodio sastanak najslabijeg američkog predsednika posle Džimija Kartera i najmoćnijeg kineskog lidera od vremena Mao Cedunga. Američki dvonedeljnik smatra da je to bio „debakl u kojem se Bajden pretvarao da Si Đinping trenutno ne drži sve adute u rukama u sukobu SAD i Kine”.
Snažnim iskorakom ka Zapadu Si je, po oceni analitičara, pokazao da njegovo prijateljstvo s Putinom nije baš tako „čvrsto kao stena” i da kineski predsednik ne želi da sledi ruskog lidera u diplomatskoj izolaciji. Javnim nastupima i gestovima Si je poslednjih nedelja preduzeo pažljive korake da se odmakne od Moskve. Kulminacija se desila na Baliju, kad je Peking stao iza završne izjave G20, u kojoj se navodi da je većina članica osudila rat u Ukrajini.
„Postoji jasna želja Pekinga da uspostavi stabilnije odnose sa SAD. Sve je to signal Zapadu, a ne znak distanciranja od Putina”, ovako za „Blumberg” Sijev nastup na na samitu G20 ocenjuje Rafaelo Pantuči, viši saradnik za međunarodne studije na Univerzitetu Nanjang u Singapuru.
U Briselu i Parizu oštro su gunđali kad je Olaf Šolc „potrčao” u Peking odmah posle partijskog kongresa na kojem je Si postavio temelj za, očito, doživotnu vladavinu. Izgleda da je nemački kancelar dobro procenio, jer su evropski lideri na Baliju morali da se zadovolje „mrvicama” u gustom rasporedu kineskog lidera.
Kineska taktika udvaranja određenim članicama EU i podilaženju njihovim nacionalnim interesima bila je pun pogodak. Peking ne prašta što su čelnici Evropske unije zalepili Kini etiketu „sistemskog rivala”, tako da su se Kinezi odlučili za lukaviji pristup – da razgovaraju s liderima određenih država, čime namerno potkopavaju ugled Brisela.
Makron je zauzeo prilično nekonfliktan stav prema kineskom lideru izjavivši da je Si „iskrena ličnost” koja bi u narednim mesecima trebalo da uzme posredničku ulogu u zaustavljanju ruske agresije u Ukrajini. Tim povodom francuski predsednik je najavio da će početkom 2023. posetiti Peking. Kineska agencija Sinhua pak ističe Makronovu želju za boljom poslovnom saradnjom u sektoru civilne avijacije i korišćenje nuklearne energije.
Jedan zapadni diplomata za portal „Politiko” kaže da je Makronu bilo važno da bude u društvu sa Sijem, jer nije mogao da podnese da ga Kina izostavi u situaciji kad su u medijima dominirali naslovi o saradnji Pekinga sa SAD i Nemačkom.
Na sastanku sa Sančezom Si Đinping je naglasio važnost Kine kao pokretača španskog turizma. U razgovoru s premijerkom Đorđom Meloni kineski lider je obećao da će Peking uvoziti više kvalitetne robe iz Italije i da će nastaviti saradnju u energetici i vazduhoplovstvu.
„Politiko” smatra da je glavni razlog sastanka kineskog lidera s premijerom Markom Ruteom bio da ubedi holandsku kompaniju za proizvodu čipova ASML da se uzdrži od svrstavanja u koaliciji EU–SAD, koja hoće Kini da zabrani pristup novim tehnologijama.
Evropske diplomate su mogle da odahnu, jer se Si prema njihovim liderima nije ponašao kao prema kanadskom premijeru Džastinu Trudou, koga je pred kamerama „izribao”:
„Sve o čemu smo razgovarali procurilo je u novine. To nije prikladno. To nije način na koji se vode razgovori, ako postoji iskrenost s vaše strane”, rekao je Si preko prevodioca Trudou. Kanadski premijer je pokušao da se opravda rekavši da brani interes svoje zemlje i da radi „konstruktivno” s Pekingom.
