Nije baš kao u kvizu „Milioner”, svi odgovori u ovom slučaju mogu da budu tačni, ili nijedan. Ili samo onaj koji ponudi „prijatelj“ ali i voditelj može po svom nahođenju da preokrene situaciju.
U Hrvatskoj su, naime, 30. maja obeležili Dan državnosti, ali u svečanosti ni ove godine nije učestvovao predsednik Zoran Milanović kome je, kao i većem delu javnosti, sporan datum proslave.
Dan državnosti se odlukom vlade premijera i predsednika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Andreja Plenkovića od 2020. obeležava u spomen na konstituisanje prve izabrane višestranačke skupštine, ili kako oni kažu, sabora – 30. maja 1990. godine.
I tako su na godišnjicu pljuštale uvrede. Predsednik hrvatskog sabora Gordan Jandroković i premijer Andrej Plenković položili su vence kod spomenika domovini a u izjavi za medije, Plenković kao glavnu priču je iskoristio da oplete po Milanoviću, kako je „sramotno” što šef države ne poštuje obeležavanje Dana državnosti.
Milanović je u svom maniru uzvratio. Smatra da je reč o prazniku HDZ-a i da bi iz istorijskih razloga Dan državnosti i dalje trebalo da bude 25. juna, na dan kada je Sabor 1991. doneo odluku o pokretanju postupka razdruživanja od ostalih jugoslovenskih republika. Taj se datum kao Dan državnosti slavio od 2001.
Umesto na proslavi Dana državnosti, Milanović je ove godine odlučio da učestvuje u proslavi Dana opštine Omišalj.
I naravno, Milanović je iz Omišlja gde je došao na svečanu sednicu opštine, objasnio je da je to praznik koji je HDZ izglasao sebi. Zapitao se kako dan može da bude Dan državnosti kad je, kako je naveo, hrvatska država starija od toga.
„Ovo nije nikakav hrvatski praznik. Ovo je praznik koji je bio spomendan Sabora 20 godina. Prvih deset godina je slavljen taj Dan državnosti, koji je promenjen 2001. godine. Usvojen je novi Dan državnosti, 25. jun, koji nije savršen, ali to je datum hrvatskog referenduma o izlasku iz Jugoslavije”, rekao je, pa je optužio premijera Plenkovića da se sprda s državom.
„Ni Sanader koji je imao veliki ego, to nije napravio. Nije to napravila ni Jadranka Kosor. Ni Karamarku koji je imao čudnu političku putanju. Nikad nije govorio o tome. Došao je dečko iz Brisela da menja hrvatsku istoriju. Pa nismo mi ostali, budale“, kazao je Milanović.
Napomenuo je da ni 25.6. koji se slavio kao Dan državnosti 20 godina, nije baš idealan datum, ako će se govoriti o državnosti.
„Nezavisnost, kao presudnu fazu državnosti, ostvarili smo 8. 10. 1991. i to smo slavili kao Dan nezavisnosti, a Plenković je to ukinuo da bi se dokazao kao ljuti Hrvat. Neko mu je to pre četiri godine prišapnuo i sada zlostavlja celu hrvatsku javnost, i mene i vas. I nakon četiri godine pitate me zašto sam ovde, među bodulima, gde sam odrastao, a što nisam s pozerima i šminkerima u HNK na koncertu. Pa to nije Dan državnosti”, ponovio je Milanović.
Za razliku od predsednika, Plenković je čestitao građanima rekavši da je reč o ključnom datumu za sve hrvatske institucije i da je važno da ga svi poštuju.
On je oštro kritikovao predsednika i rekao da je „sramotno” što on ne priznaje taj datum, već ga smatra praznikom HDZ-a.
„To je pitanje koje mediji treba da potežu i pitaju ga kakav je to predsednik koji ne poštuje Dan državnosti svoje države. Mislim da je to slučaj bez presedana i ne znam ni za jednog drugog takvog predsednika u svetu”, rekao je Plenković novinarima u Zagrebu.
On je kritikovao i opoziciju, rekavši da je na državnoj svečanosti bilo svega nekoliko opozicionih poslanika.
Na društvenim mrežama ovo prepucavanje i igra datumima ocenjeno je kao „ogledalo države” a mnogi predlažu kompromis – da se slavi treći datum kao dan državnosti – 1. travanj (april, u prevodu) sa svim karakteristika koje se vezuju za taj datum… Bilo je i predloga da se između 30.maja I 25. juna nađe sredina, na primer 12. jun, pa da budu “sve strane zadovoljne”. Razlog vide i u tome što je „gospodin udario na druga”. Da ni kvizomani ne znaju tačan odgovor… Ali, najviše je onih koji su komentarisali da „kakva je država, takvi su joj i praznici, zbrkani”. Političke i ostale smicalice s datumima zasmejavaju i zbunjuju narod. Ali i više od toga.