Preke mere koje Priština najavljuje uoči isteka roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na severu Kosova imaju za cilj pokušaj nasilne reintegracije srpskog stanovništva u kvazipravni sistem samoproglašenog Kosova. Cilj jeste zadat, ali istorija nas uči, upozorava Duško Čelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, da nijedna nasilna reintegracija nije bila uspešna ukoliko je narod nije želeo.
Kurti tvrdi pazar
Insisitiranje da rok za preregistraciju vozila sa tablica koje izdaje MUP-a Srbije na one koje izdaje kosovski MUP bude 31. oktobar, kao i pretnje Prištine da će svako vozilo ukoliko se ne uvaže doneti propisi biti konfiskovano, skandalozan je potez, ali naš sagovornik ostavlja prostor da je reč o praznom mahanju silom.
„Želim da verujem da je reč o odluci koja nije definitivna i da se ovde, narodski rečeno, tvrdi pazar. Kurti, rekao bih, želi da eventualno produženje roka predstavi kao značajan ustupak Prištine kako bi s druge strane tražio ustupak Beograda. Verujem da će tek nekoliko vozila biti oduzeto kao pokazna vežbaa onda, uz nekakvo obrazloženje, rok biti produžen“, navodi Čelić.
Pravo na građansku neposlušnost
Na pitanje da li je konfiskacija imovine predviđena nekakvim propisima, i da li ih kao takve prepoznaje kvazipravni sistem tzv. Kosova, Čelić kaže da je pravo na uživanje imovine univerzalno priznato pravo, te ukoliko neko ne registruje vozilo ono ne može da mu bude konfiskovano.
„Vozilo sa KS tablicama, ukoliko ove mere stupe na snagu eventualno može biti stavljeno van režima saobraćaja, u najgorem slučaju. Ovo što mi čujemo iz Prištine ne korespondira sa osnovnim ljudskim pravima koja uživaju ljudi ne samo širom Evrope već širom zemaljske kugle.“
Pravo na uživanje imovine je univerzalno ljudsko pravo koliko i pravo na život, ali i pravo na građansku nesposlušnost, objašnjava naš sagovornik, takođe spada u garantovana ljudska prava.
Ciljana provokacija nemira
Suspendovanje sporazuma iz 2011. o slobodi kretanja koji je predviđao upotrebu i statusno neutralnih KS tablica, samo je, po oceni Čelića, još jedna demonstracija sile:
„Suština je da Priština sve vreme sprovodi jednostrane akte i dokle god traju pregovori, ona na terenu sprovodi jednostrane akte kojima u stvari provocira nemire kako bi za nemire posle okrivila drugu stranu.“
Otuda, veruje Čelić, Briselski okvir u kojem pregovora Beograd ne može ni Republici Srbiji ni Srbima da donese ništa dobro, jer s jedne strane je gomila ustupaka, a s druge gomila jednostranih akata Prištine.
Duge cevi su još na Severu
U kontekstu neprihvatanja kaznenih mera Prištine, Čelić postavlja pitanje koja će biti funkcija vojno policijskih baza u opštini Zubin Potok.
„Osoblje u tim bazama će biti u poziciji ne da brani nekog drugog, nego da brane sebe, ukoliko se suoči sa činjenicom da postoji građanski otpor na šta ljudi imaju apsolutno pravo.“
O tome kako bi Priština mogla da odgovori na demonstraciju građanske neposlušnosti Srba sa Severa, Čelić kaže da smo već imali situacije u kojima je Kurti pokazao spremnost da ulazi u razne avanture kada je reč o primeni sile.
„Videli smo da nije povukao duge cevi sa teritorije KiM ali ja verujem da ne postoji spremnost da se upotrebi brutalna sila. U ovom času Kurtijeva tvrdokornost i nespremnost da pokaže bilo kakav konstruktivni stav nije naročito simpatična mentorima sa Zapada, a upotreba sile bez odobrenja Zapada, bar masovne sile, nije realna“, zaključuje Čelić.
