Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, nakon što je u oktobru okončao svoj boravak na Kosovu, Kajari se vratio u Mađarsku gde je preuzeo dužnost prvog obaveštajca oružanih snaga svoje zemlje i u intervjuu za armijsko glasilo rekao da je pokušavao da ubedi Prištinu da ne šalje specijalnu policiju na sever.
Pohvalio je saradnju sa Vojskom Srbije i obelodanio zajedničku akciju razbijanja kriminalne organizacije koja je držala mrežu ilegalnih kockarnica.
On je rekao da vlade u Prištini nisu bile stabilne, ali da je 2021. godine Pokret Samoopredeljenje dobio većinu i da je jadna od glavnih tačaka bila pokazivanje suvereniteta pred glasačkim telom i spoljnim svetom.
„To je septembra 2021. rezultiralo uvodjenjem reciprociteta na registarske tablice koje su uzrokovale višesedmične napetosti. Kosovski Srbi zatvorili su više puteva koji vode ka graničnim prelazima i time efektivno zarobile specijalne snage kosovske policije stacionirane na tom prostoru. Sve to je ukazivalo na promenu bezbednosne situacije. Tada je prvi put posle više godina Kfor morao da interveniše kako bi razrešio situaciju i razmestio snage u spornim oblastima“, rekao je Kajari.
Kajari je preuzeo dužnost komandanta Kfora 15. oktobra 2021, dva dana nakon što je kosovska policija izvela akciju protiv organizovanog kriminala u severnom delu Kosovske Mitrovice. Meta je bila grupa krijumčara, tvrdi Kajari, ali je pojava policije dovela do uličnih sukoba kosovske policije i kosovskih Srba i upotrebe oružja.
„U tim sukobima prvi put posle više godina povredjen je jedan meštanin Srbin. Želeo sam da sprečim eskalaciju ovakve izmenjene situacije kada sam preuzeo komandnu dužnost“, naveo je Kajari i dodao da je zato pokušao da ubedi kosovske vlasti i premijera Aljbina Kurtija da ne koriste policijske snage na način koji može da dovede do sličnih sukoba kao u Kosovskoj Mitrovici.
Kajari je rekao da je predložio da bude neka vrsta posrednika izmedju vrha kosovske policije i čelnih ljudi lokalnih vlasti i da je, posle puno neslaganja i tvrdih stavova kosovske Vlade.
Mađarski general je rekao da je izbijanje rata u Ukrajini dovelo do većeg prisustva Kosovske policije u severnim opštinama i povećanja tenzija i da je Kurti, posle 24. februara, pozvao komandanta Kfora na razgovor o bezbednosnoj situaciji.
„Posledice rata mogle su se osetiti u čitavog regionu, pogotovo u domenu javne reči. Zato sam u martu više puta zamolio predstavnike prištinskih vlasti da promene način obraćanja jer ne pomaže u očuvanju bezbednosne situacije i podstiče tenzije medju stanovništvom“, rekao je Kajari.
Posle završetka mandata Kajari je ocenio da nema osećaj da je zadatak potpuno izvršen i dodao da je tako bilo i kod svih dosadašnjih komandanata Kfora.
„Ova misija je prisutna na Kosovu već 23 godine. To znači da se ništa ne može završiti ili rešiti u jednoj godini, ali to nije ni bio cilj. Postoji, dakle, dvostruki osećaj pored komandne dužnosti predao sam i dugogodišnje poteškoće“, rekao je on.
Kajarija je na dužnosti komandanta Kfora zamenio italijanski general Mikele Ristuća.
