Predviđa to Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske, koji je nedavno utvrdila Vlada Republike Srpske.
Konkretnije, u Krivičnom zakoniku, koji je trenutno na snazi, navodi se da se izrečena kazna zatvora koja ne prelazi jednu godinu dana može na zahtev osuđenog zameniti novčanom kaznom. Nacrt donosi bitnu izmenu.
Možda vas zanima
„Reči: ‘može se’ brišu se, a posle reči: ‘osuđenog’ dodaju se reči: ‘će se'“, ističe se u nacrtu.
Nebojša Tomašević, novinar „Glasa Srpske“, ocenjuje da je ovakvim izmenama otvorena mogućnost za razne malverzacije i „dogovore iza scene“ tokom krivičnog postupka.
„Može se dešavati da se oni koji su, pogotovo osuđeni za korupcijska krivična dela, tokom krivičnog postupka na sve načine, pa i nezakonito, dogovore da dobiju kaznu koju automatski mogu menjati za novčanu, a to znači i manju kaznu. Takođe, to rešenje ne daje mogućnosti da se ispita da li će se postići svrha kažnjavanja ako se nekom osuđeniku zameni kazna zatvora novčanom. Tako će osobe koje imaju više osuda u svom dosijeu moći da traže zamenu zatvora novčanom kaznom iako na njih ranije kazne nisu delovale da se ‘okanu’ kriminala“, kaže Tomašević, koji iz banjalučkih sudova izveštava već 14 godina.
Takođe, kako je istakao, takva rešenja uticaće loše na svrhu generalne prevencije, odnosno na ljude da se lakše odluče da zarad nekih interesa počine krivično delo, jer će kaznu zatvora moći automatski menjati novčanom.
„Verujem da će ‘odnos uloženog i dobijenog’ po njih biti povoljan, odnosno da će za novčanu kaznu čineći krivično delo ostvariti veći interes od vrednosti te kazne“, rekao je Tomašević u izjavi za „Nezavisne novine“.
Đorđe Vujatović, novinar BIRN BiH, primećuje da sudovi trenutno ionako izriču blage kazne, posebno kada su na optuženičkim klupama nosioci javnih funkcija.
Čini se, dodaje, da je u takvim slučajevima najčešće reč o minimalnoj kazni.
„Promenama Krivičnog zakonika u potpunosti se ukida uloga suda kao nekog kontrolnog mehanizma, smanjuju mu se ovlaštenja i odgovornost, a šalje se i nova, potpuno poraznija slika po kompletno društvo. Dakle, sudovi gube jedan kontrolni mehanizam u kom su oni procenjivali koliko su izrečene kazne adekvatne i da li one ispunjavaju svoju svrhu. Država se na taj način više brine o uplatama, u ovim slučajevima minimalnim, nego o opštoj slici i pitanju na koji način stati u kraj kriminalu“, kaže Vujatović za „Nezavisne novine“.
S druge strane, banjalučki advokat Darko Kremenović podržava ove izmjene.
„Takva odredba bolja je od one kakvu sada imamo. Sudije su znale zloupotrebljavati takvu odredbu jer su nekima, u istim slučajevima, dozoljavali da zatvorsku kaznu zamene za novčanu, a drugima nisu“, kaže Kremenović, te dodaje da su za teža krivična dela propisani zakonski minimumi, tako da oni koji počine takva dela ne mogu dobiti godinu zatvora, pa kazne neće moći otkupljivati.
Možda vas zanima
I iz Ministarstva pravde Srpske kažu da se u primeni odredbe koja je sada na snazi stvorila mogućnost proizvoljne primene ovog instituta na način da isti sud koji je izrekao krivičnu sankciju u postupku odlučivanja o zahtevu za zamenu kazne zatvora novčanom kaznom ponovo utvrđuje sve relevantne okolnosti bitne za određivanje kazne, što je u ranijem postupku već jednom utvrdio.
Kako dodaju, na ovaj način dovodi se u pitanje princip vladavine prava i pravne sigurnosti, koji zahteva da zakoni budu dovoljno precizni i jasni kako bi se izbegla proizvoljnost u odlučivanju kao i različito tumačenje odredbe od strane sudova koji je primenjuju.
„Ovim izmenama menja se pomenuti stav na način da se izrečena kazna zatvora koja ne prelazi godinu dana, na zahtev osuđenog, zamenjuje novčanom kaznom, bez mogućnosti suda da odlučuje da li će zahtevu osuđenog udovoljiti ili ne i o istoj pravnoj stvari odlučivati dva puta“, rekli su iz Ministarstva pravde Republike Srpske za „Nezavisne novine“.
