U borbi za prevlast na Kapitolu dve stranke vode kampanje usredsređene na potpuno različita pitanja – za republikance glavno pitanje je visoka inflacija, a za demokrate abortus, naročito posle odluke Ustavnog suda da ukine ustavno pravo na prekid trudnoće i kako smatraju, radikalizacija Republikanske stranke.
„U suštini, svake dve godine, bez obzira da li se održavaju i predsednički izbori, biraju se svi članovi Predstavničkog doma i trećina Senata. Bira se i veliki broj guvernera, državnih i lokalnih zvaničnika. Ali, najednostavnije rečeno, reč je o izborima širom zemlje na kojima predsednik nije na glasačkom listiću”, objašnjava Ilejn Kejmark, ekspert za američku izbornu politiku pri Institutu Brukings, nevladinoj organizaciji sa sedištem u Vašingtonu.
Iako predsednici nisu na listiću, birači na izborima daju svoju ocenu njihovih dosadašnjih poteza.
Najveća nagrada na izborima je kontrola nad Kongresom, koja je trenutno u rukama Demokratske stranke predsednika Bajdena.
Kejmark smatra da su ovi izbori, osim odluke o tome ko će imati većinu u Kongresu naredne dve godine, važni i kao predskazatelj budućih trendova.
„Izbori na sredini predsedničkog mandata su kao predviđanje budućnosti. Šta će se dogoditi na narednim predsedničkim izborima, koji će biti održani za samo dve godine i šta se menja u zemlji? Kome raste prednost, a kome pada? Gde je Donald Tramp u odnosu na Republikansku stranku? I kako će proći Džo Bajden ako odluči da se ponovo kandiduje”, rekla je ona.
Ubedljiva većina registrovanih birača, pristalica i jedne i druge stranke, veruje da će se na ovogodišnjim izborima odlučivati i o budućnosti zemlje, pokazala je nedavna anketa agencije Asošijeted pres i Centra za javno istraživanje NORC.
Šefica biroa AP-a u Vašingtonu Ana Džonson, koja je tokom karijere pratila izbore širom zemlje, kaže za Glas Amerike da je ovogodišnje glasanje drugačije od prethodnih i to dovodi u vezu sa, kako ističe, izazovima i pretnjama po demokratiju posle predsedničkih izbora 2020.
„Ono što se dogodilo posle izbora 2020, sa pokušajima bivšeg predsednika Donalda Trampa da poništi izborni rezultat u nekoliko država i naravno napadom na američki Kapitol 6. januara 2021, doprinelo je da u fokusu zaista bude to koliko su izbori i njihov integritet važni”, navodi ona.
„Širom zemlje se postavlja veliki broj pitanja o demokratiji. Ljudi čvrsto veruju da je glasanje važno. U nekim slučajevima, demokrate i republikanci imaju različite razloge zašto to veruju. Ljudi su, takođe, zabrinuti zbog ekonomije, inflacije. Ima mnogo pesimizma i među republikancima i demokratama u pogledu smera u kojem se zemlja kreće”, ističe Džonson.
Nepoverenje dela birača u izborni sistem prelilo se i na ovaj izborni ciklus.
Mnogi Amerikanci su, prema istraživanju AP-a, pesimisti kada je reč o načinu sprovođenja izbora i ne veruju da će njihovi glasovi biti pravilno prebrojani.
Prethodnih decenija stranka predsednika gubila je mesta u Kongresu na izborima na polovini mandata- u proseku 26 u Predstavničkom domu i četiri u Senatu, podseća Kejmark.
Ankete pokazuju da republikanci imaju velike šanse da osvoje većinu u Predstavničkom domu, dok je trka za Senat, gde dve stranke trenutno imaju po 50 mesta, tesna.
Ako, prema trenutnim očekivanjima, Republikanska stranka bude kontrolisala barem jedan dom Kongresa, predsednik Bajden će, poput mnogih svojih i demokratskih i republikanskih prethodnika, morati da pronađe način da sarađuje sa drugom stranom da bi ostvario neke od svojih ciljeva.
