Petina građana nema ništa protiv da Beograd odustane od pregovora i zamrzne sukob sa Prištinom iako to blokira evropske integracije.
Takođe, ne postoji većinska podrška ni za jedan moodel rešenja kosovskog pitanja koji je do sada spominjan u javnosti pa čak ni za povratak Kosova uz pomoć Rusije.
Očekivano, svega petina građana prihvatila bi da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju u „postojećim granicama“ i postanu članice EU. Još manje, samo 17 odsto podržava francusko-nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja po modelu dve Nemačke. Podela Kosova ima još manju podršku jer bi svega 16 odsto građana to prihvatilo.
Kontradiktorne stavove građana pokušao je da objasni Vojislav Mihailović, jedan od autora istraživanja i šef javnomnjenskih istraživanja u CRTA.
„Građani su svesni da nisu dovoljno informisani o procesu pregovora. Međutim, to ne znači da ne žele da budu pitani o mogućim rešenjima. Poruke koje su slale i sprska i kosovska strana često su bile krojene za unutrašnje političke potrebe i često nisu bile usmerene ka rešenju problema. Normalno je onda očekivati i da stavovigrađana po ovom pitanju budu kontradiktorni“, analizira za „Blic“ Mihailović.
Mihailović nalazi i razloge zbog čega ubedljiva većina građana želi pregovore sa Prištinom bez vremenskog ograničenja.
„Moguće je da u nedostaku opcija kojima su naklonjen, a koje pak smatraju barem donekle realnim, građanima najbliža opcija nastavak pregovora u nadi da će se u budućnosti pronaći neko manje nepovoljno rešenje od prizanja Kosova“, zaključuje Mihailović.
