Istorija se ponavlja: Svi koji su ratovali protiv Srba, danas ratuju protiv Rusa

Okrugli sto „NATO ratovi protiv Srba i Rusa“ u organizaciji Srpsko-ruskog bratstva održan je danas u Beogradu, a moderator okruglog stola Srđan Perišić istakao je da NATO agresija na Srbe, koja se dogodila pre 24 godine, i globalni sukob koji se dešava danas imaju jednu sličnost – svi oni koji su ratovali protiv Srba 1999. godine danas ratuju protiv Rusa.

„Kao što sukob 1999. godine nije bio sukob Srba i Albanaca, već Srba i NATO zemalja, danas nije u pitanju sukob Rusa i Ukrajinaca, već Rusa i NATO zemalja“, istakao je Perišić.

Prema njegovim rečima, ako je agresija NATO na Srbe bila vrhunac jednopolarnog hegemonskog poretka Sjedinjenih Američkih Država, onda će današnji sukob označiti početak pravednijeg multipolarnog sveta.

Primakov: NATO kanibalizam 1999.

Rukovodilac „Rosotrudničestva“ (Federalne agencije za poslove Zajednice nezavisnih država, sunarodnike koji žive u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju) Jevgenij Primakov poručio je da su prošle 24 godine od NATO agresije na Srbiju, a da su za to vreme stasale „generacije koje o pokušajima zapadnog sveta da uništi Srbiju znaju samo iz knjiga i sa interneta“.

„One se ne sećaju zla, pa čak govore o bratstvu i prijateljstvu sa zemljama NATO, o zajedničkoj budućnosti. Neretko su čak spremne da od NATO traže oproštaj, jer NATO nije uništio Srbiju u potpunosti“, rekao je Primakov u video-obraćanju.

Ukazao je na činjenicu da je i u zemljama NATO, Evropi i u Americi, izrasla generacija koja ništa ne zna o tom ratu, u kome je 78 dana preko hiljadu NATO aviona svakodnevno bombardovalo srpske gradove, mostove, stambene zgrade. Kaže da je ljudsko pamćenje veoma selektivno, naročito kada sa njim rade lukavi i zlonamerni.

Ljude u Evropi i Americi podsetio je na trogodišnju Milicu Rakić koja je stradala u eksploziji kasetne bombe NATO koja je pala pored njene kuće, na hiljade vojnika koji su ratovali za nezavisnost svoje zemlje, ali i dve i po hiljade civila, čiji su život zgazili SAD i njihovi saučesnici u zločinu.

Podseća da zapadni mediji, a tim pre političari, nisu govorili o Milici Rakić i drugim civilima koji su poginuli u bombardovanju, ali su tada Rusima mnogi Srbi rekli: „Pogledajte, pokušali su da nas unište. Sledeći ste vi – Rusija“. I to se, kaže, obistinilo.

„Nikada nećemo zaboraviti lekciju drske i nezakonite agresije zapadnog sveta, sveta ‘zlatne milijarde’ sveta kolonijalističkih imperija i korporacija, sveta SAD i NATO, protiv Jugoslavije. Da li će Srbija zaboraviti? Samo Bog zna. Ali je Rusija donela svoje zaključke“, zaključio je Primakov.

Petronijević: Istorija se ponavlja

Predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, advokat Goran Petronijević naglasio je da je glavni zadatak neprekidno ponavljati i govoriti o NATO agresiji, kako mlade generacije ne bi zaboravile na te zločine, jer „ako se nastavi sa ispiranjem mozga ovog naroda i prostora možemo da očekujemo da za nekoliko godina budemo u zagrljaju sa NATO“.

Kaže da, nažalost, u velikoj meri počinje da se javlja zaborav, u reviziji korekcije istorije i navodi da bombama, raketama, osiromašenim uranijunom i kasetnim bombama nisu mogli da poraze Srbiju, ali posle svega toga počeo je „težak proces menjanja mozga i ispiranja svesti nacije“.

Prema njegovim rečima, NATO se specijalizovao u sprovođenju tih metoda „meke moći“, a rezultat je da ogroman broj stanovništva ne zna elementarne stvari o važnim događajima.

Kada je reč o sukobu koji je počeo na KiM, kaže da se na tim prostorima vodio ozbiljan rat i da su tamo danas isti ljudi koji su bili i pre više od dve decenije.

„Videlo se da oni to ne rade sami, iako se u tom trenutku niko nije video kao što se to danas vidi u Ukrajini, da iza UČK stoji ogromna organizovana sila, a kako sukob odmiče oni se pojavljuju u različitim fazama. Gle čuda, u pitanju su isti ovi akteri koje sada vidite oko nas, njegovu ekselenciju Kristofera Hila smo videli na Kosovu, stajao je iza Vokera kada su lagali o Račku, ali i Holbruka…Čitava ekipa tih buldožer diplomata iz SAD koja se pojavljivali na tim prostorima, i do dan danas oni koji su živi su ostali konstanta“, objašnjava Petronijević.

Hil je, podseća, nakon operacije Oluja, u Pentagonu primao hrvatske oficire, čestitajući im, nakon najvećeg etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata.

„Nažalost, statut naše države je takav da nemamo moći da takvom diplomatskom banditu otkažemo gostoprimstvo da se vrati odakle je došao“, kaže Petronijević.

Naglašava da Srbija nije poražena sa vojnog aspekta, već se to dogodilo nakon okončanja vojnih sukoba.

„Samoproklamovano Kosovo za nekoliko meseci biće primljeno u Interpol, a onda će se pojaviti desetine hiljada poternica i optužnica sa ciljem konačnog rešenja – Kosovo bez Srba, jer Srbi su problem, ako otkloniš Srbe nemaš više problem“, precizira advokat Petronijević.

Podseća da su Srbi mnogo puta lažno optuženi, poput policajaca koji su preko 20 godina služili u policiji tzv. Kosova – „kada su izašli i skinuli uniforme setili su se da su navodni ratni zločici“.

Govoreći o fenomenu „lažne zastave“, kaže da se dešavanja u Jugoslaviji „gotovo u dlaku“ ponavljaju u Ukrajini.

„Račak, koji je poslužio kao povod za NATO agresiju, to je jedan od klasičnih primera terorističke strategije i može se videti kao trag iza NATO-a kuda god je prošao: Libija, Sirija, Avganistan, Iran, čitava Severna Afrika, Ukrajina. Sve to su trenirali na nama, a danas pokušavaju da urade Rusima“, rekao je Petronijević.

Jedan od primera „lažne zastave“ je događaj iz 1999. godine, kada je dva puta bombardovan zatvor u Istoku, gde je najveći broj zatvorenika bio albanske nacionalnosti, a sve su nameravali da stave na teret Srbima. Isto se dogodilo i letos u zatvoru Jelenovka nedaleko od Donjecka.

Ukrajinci, tačnije NATO vojnici koji ratuju u sastavu Ukrajine, objašnjava Petronijević, bačačem raketa HIMARS pogodili su halu u kojoj su bili zarobljeni pripadnici AZOV-a, samo zbog toga što su dobili informacije da su neki od njih počeli da pričaju o tome ko stoji iza njih, koje zločine su počinili i slično, drugim rečima da ih ućutkaju. Preko 70 njih je preživelo i mogli su da se svedoče. Sve to ukazuje na činjenicu da se istorija ponavlja, kaže Petronijević.

Baburin: Ustali smo protiv Zapada

Predsednik Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture i bivši potpredsednik Državne Dume Sergej Baburin naglasio je da je Rusija pre 24 godine bila drugačija nego danas.

„Ubeđen sam, da na čelu Rusije tada nije bio Jeljcin, nego današnji predsednik Vladimir Putin, sve bi bilo drugačije. Ali uoči agresije, u razgovoru sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, bio sam prinuđen da mu kažem da se Kremlj nalazi pod zapadnom kontrolom i da Sloveni ne treba da polažu velike nade na Jeljcina i njegov tim“, rekao je Baburin i dodao da je Rusija učinila sve što je mogla da spreči „taj banditski čin“, ali nažalost, nije imala dovoljno snage, političkih i drugih sredstava.

Kazao je da se nada „da će jedinstvo Srba i Crnogoraca biti obnovljeno, kao i jedinstvo Velikorusa, Belorusa i drugih naroda ruske civilizacije.

Ističe da se Zapad postarao da uništi sam pojam suvereniteta, a SAD i njihovi zapadni saveznici su u dve decenije 21. veka izvršili svoje „humanitarne“ intervencije više od 20 puta.

Naglašava da Srbiju danas pritiskaju da se potčini onima koji su je bombardovali 1999. godine, a Rusiju da izopšte jer je ustala protiv nemoralnog i bezdušnog Zapada.

„Da, ustali smo protiv Zapada, i u tome će, nadam se, Srbi i Rusi biti jedinstveni. Mi smo u Evropi poslednje uporište duhovno-moralnih vrednosti. Da, to je pravoslavna tradicija, ali mnogi pravoslavni narodi su se predali, kao npr. Grci. Hajde da razumemo: današnja zapadna invazija na ljudske duše je direktan nastavak agresije iz 1999. I toj invaziji moramo zajedno pružiti otpor“, zaključio je Baburin.

Đurković: Nastavili su da vode rat protiv Srbije

Pukovnik i bivši komandant 125. motorizovane brigade Ljubinko Đurković kazao je da je danas nemoguće ne podsetiti se žrtava koje su priložene „na oltar otadžbine“ tokom 78 dana agresije.

Poginulo je tada 1.100 pripadnika oružanih snaga, evidentirano je 2.000 stradalih civila, ali po nekim procenama, bilo je i do 10.000 civilnih žrtava.

Đurković ukazuje na činjenicu da rat sadrži i druge komponente – psihološke, diplomatske i slično, i dok se Srbija pridržava sporazuma o miru, „neprijatelj je našao mogućnost da u drugim oblicima nastavi ratna dejstva“.

„Oni su tokom godina određenim diplomatskim pritiscima, delovanjem NVO, nastavili da vode rat protiv Srbije“, precizira Đurković.

Napominje da je, pored mnogobrojnih žrtava, srušenih infrastrukturnih objekata, bolnica, crkava, počinjen i „svojevrsni genocid“, upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom.

Prema zapadnim procenama izbačeno je 15,1 tona municije sa osiromašenim uranijumom, dok analize ruskih stručnjaka pokazuju da je reč o brojci od oko 50 tona. Kao posledica, navodi Đurković, procenat obolevanja od kancera u Srbiji uvećan je za 50 odsto.

„Sva ta herojska borba ne daje nam za pravo da pokleknemo pred pritiscima, mislim da u jednom trenutku moramo ustati protiv takvog neoružanog oblika ratovanja“, kazao je.

Podseća da je u toku izvođenja ratnih dejstava neprijatelj sa 1.150 aviona izveo 27.000 avio-poleta, upotrebio je 420.000 projektila, sa preko 30 tona čelika…

Ono što je zapamćeno kao jedno od najvećih zlodela su napadi na 22 bolnice, 21 dom zdravlja, 45 crkava i 68 manastira, ali i nebrojeno groblja.

Kršljanin: Rusija i Kina predvode novi svet

Ambasador Vladimir Kršljanin, predsednik Srpskog odeljenja Međunarodne slovenske akademije, naglasio je da „Rusija i Kina danas predvode ljudsku civilizaciju koja je na putu trijumfa nad svojom suprotnošću, Zapadom“.

„Taj trijumf koji je već nastupio, ali je malo odložen zbog rata u bivšoj Ukrajini, možemo zvati novi svet ili svet ravnopravnih. Njega karakterišu duhovne i moralne vrednosti, ljubav i saradnja, a u anticivilizaciji sve to nema značaja. Ako i postoji, predstavlja samo paravan, a jedini princip vlasti je pomoću zločina i obmane“, navodi Kršljanin.

Ističe da je vekovima pravoslavni svet nosilac civilizacije u Evropi, a da su Srbija i Rusija glavna meta Zapada, od Krstaških ratova, pa do danas.

„Nemogućnost da se ranije odupremo proizilazi iz suštinske razlike civilizacije i anticivilizacije. Zapad je pet vekova bio ekonomski najmoćniji deo sveta, nametao misao da je zapadna misao najbolji način da se razume svet. Rusi i mi danas znamo da to nije tako. Novi svet je pretekao Zapad u svemu, jer je saradnja, a ne zločin, temelj stvaralaštva. Jedino trujumf novog sveta u svemu može sprečiti Zapad da pokrene nuklerani rat“, dodaje Kršljanin.

Prema njegovim rečima, Srbija je preteča novog sveta, a njen otpor NATO agresiji nije bio očajnički, već duhovno superioran i zato 19 zapadnih zemalja nije uspelo da je pobedi.

Naročnjicka: Srpski duh je sa nama, Rusija mora da pobedi

Osnivač i predsednik Fonda istorijske perspektive i akademik SANU Natalija Naročnjicka na samom početku obraćanja prisetila se vremena NATO bombardovanja kada je u Srbiju došla preko bugarskih planina, rekavši da je tada videla nesalomivi srpski duh.

Ona je istakla da je i današnji srpski otpor pritiscima NATO-a i EU „čist plamen koji izbija iz natrule tinjajuće močvare slovenstva“ i dodala da je današnja konfrontacija Rusije i Zapada postala očita 2022. godine kada je Moskva izvršila odvažan čin koji je stavio tačku na eru amerikocentričnog sveta.

„Pobeda Rusije dovešće do krupnih, postepenih, možda ne brzih, ali obaveznih, promena velikih razmera u odnosima snaga i ulogama različitih civilizacija i država, ona će promeniti odnose između različitih ekonomskih i životnih stilova, a da ne govorimo o vojnoj konfiguraciji“, poručuje Naročnjicka.

Kaže da je Specijalna vojna operacija prerasla u rat sa anglosaksonskim svetom, te da je Zapadna Evropa u protekle tri decenije izgubila uticaj na svetsku politiku i postala „poslušni instrument“.

Ona dodaje da je Srbija „enklava veoma neprijatna za Zapad, sa svih strana stisnuta od strane NATO-a“.

„Nije slučajno učinjeno sve da se Crna Gora otrgne od Srbije, iako je generalno svima jasno da je to jedna nacija sa izvesnom plemenskom individualizacijom na srpski i crnogorski kvalitet. Ali trebalo je da bude otrgnuta od Srbije, jer je izlaz na more, po mom mišljenju, glavna stvar – Boka Kotorska“, kaže ona i dodaje da su takve težnje postojale i uoči Prvog svetskog rata kada su sve strateške obale Evrope na masonskim mapama bile prikazane kao regioni Engleske. Engleska danas pokušava da povrati svoju ulogu, ali, naravno, glavne su SAD.

Današnji ciljevi Zapada u odnosu na Rusiju su, kako ocenjuje, gušenje njene volje, slabljenje njene ekonomije. Ističe da im to, ipak, ne polazi za rukom.

„Svih 30 godina nakon raspada i kraha Sovjetskog Saveza, anglosaksonski svet je činio sve da razradi neku novu formu kolonijalizma u odnosu na Rusiju, kako bi njeni resursi i njen finansijski sistem bili integrisani u zapadni sistem i u stvari mi, narod, ne bismo njima raspolagali“, rekla je ona i dodala da je uz rukovodstvo predsednika Vladimira Putina postalo jasno da Rusija za sebe gradi drugi put.

Napominje da je danas konfrontacija dostigla toliki stepen zle strasti na Zapadu da je potpuno egzistencijalne prirode, kao i da se zbog toga aktuelni sukob naziva trećim svetskim ratom. 

Ističe da se na Srbiju vrši pritisak sa ciljem da se ona odrekne Kosova i Metohije za koje kaže da je kolevka srpske državnosti.

„Geopolitički, to je stvaranje druge, militantno-islamske agresivne albanske države, koja ima zajedničku granicu sa Albanijom i postepeno ostvarenje sna o velikoj Albaniji“, kaže ruska akademkinja i dodaje da će Zapad zažaliti zbog toga.

Navodi da NATO pritiska Srbiju, zahtevajući od nje nemoguće, da iščupa srce svog istorijskog života, a to se radi da bi se Srbi demoralisali, ponizili, a zatim bili uvučeni u njihove finansijske, ekonomske, vojne strukture, pa još i otvorili njihovu vojnu bazu i bili naterani da se bore protiv Rusije.

„Mislim da to neće uspeti, ali, naravno, radi toga Rusija mora da pobedi. Ali u tome nema ništa novo. Ne mogu da kažem da je to novi zadatak“, kaže Naročnjicka.

Prema njenim rečima, jasno je da se Srbija nalazi u teškoj situaciji i da, bez obzira na sva laviranja elita, razume da je srpski duh i dalje sa Rusijom. Dodaje da se nada da će skora pobeda Rusije, iako teška, donekle „rashladiti žar i pritisak na Srbiju“.

Konstatuje da je Srbija imala kratak period nade da će se Zapad ponašati taktičnije prema srpskoj naciji, ali da se danas moralni otpor Rusije po Srbije poklapa po fazi i da to smatra veoma vrednim.