Nakon što je u tri seta „počistio“ s Rod Lejver Arene Stefanosa Cicipasa, Novak je pustio svoj prepoznatljiv urlik, a onda je otrčao i popeo se do lože u kojoj je bio njegov tim, brat Marko i mama Dijana.
Usledilo je „pražnjenje“ emocija. Izgrlio je brata Marka, pored njih je bila i Dijana, a onda je Novak samo legao u svom boksu sa očima punih suza.
Samo istinski šampionzna šta ga je snašlo i kako se osećao, šta mu je prolazilo kroz glavu u tim trenucima.
Od one grozne deportacije s početka prošle godine, kada je posle 11 dana agonije oteran s najmanjeg kontinenta poput kriminalca, do brojnih zabrana i u Americi, do ove titule u Melburnu. I to jubilarne 10, a ukupno 22.
Nikada se tokom svoje prebogate karijere Novak Đoković nije ovako slomio. Nakon što je posle nekoliko minuta ležanja u svom boksu ponovo sišao na teren, prekrio se peškirom i grcao u suzama.
Ali to je samo još jedna potvrda da je i on čovek od krvi i mesa, koji ima osećanja i sve to emotivno i te kako podnosi.
Susreo se s brojnom nepravdom, ali je na kraju dominantno stigao do trenutka da podigne šampionski pehar u svom omiljenom dvorištu za igru – Rod Lejver Areni.
