Petr Pavel je 1993. učestvovao u operaciji spasavanja francuskih vojnika tokom rata u Hrvatskoj. Za to je odlikovan Ordenom francuske Legije časti i Češkom medaljom heroja, što mu je omogućilo da koristi reč „heroj“ na svojim izbornim plakatima – uključujući i medalje.
Petr Pavel je pre tri godine dao intervju o toj operaciji UNPROFOR-a, u kojem je detaljno opisao spasavanje 55 francuskih vojnika. U tom intervjuu je ispričao kako mu je u jednom trenutku srpski komandant „uperio pušku u vrat“. U blizini je bio i njegov tadašnji zamenik Aleš Opata.
Možda vas zanima
„Bio sam impresioniran kada mi je Aleš Opata, koga srpski komandant nije gledao, šapnuo: ‘Komandante, ubiću ga, zar ne?’ Samo sam mu rekao: ‘Aleš, nemoj ništa da radiš“, rekao je Pavel u intervjuu 2019. godine.
Republika Srpska Krajina
Navodi da je operacija u Hrvatskoj 1993. godine bila najstresniji trenutak koji je doživeo u svojoj vojnoj karijeri.
„Mislim da je to bio trenutak kada sam bio najbliže gubitku života. Hrvatska je gubila strpljenje sa sporim oslobađanjem teritorije na sektoru gde se nalazio naš bataljon. Srbi su je zvali Srpska Krajina. To je područje oko Plitvičkih jezera, od Knina na jugu do Karlovca na severu. Kasnije su pokrenuli operaciju Oluja, čiji je cilj bio brzo uspostavljanje kontrole i proterivanje Srba sa tog područja. Istovremeno, to je bio prostor na kome su Srbi živeli vekovima. Deo Srba je osećao da ima pravo na tu teritoriju. Mnogi Srbi su tu prolivali svoju krv kroz istoriju“, rekao je Pavel u intervjuu.
Na pitanje novinara da opiše situacije koje su se desile tokom operacije, Pavel je rekao da je bilo nekoliko napetih situacija.
„Kada vas neko namerno odvede u minsko polje, znate da imate problem. Kada vam neko drži pušku uperenu u leđa i vodi te na prvu liniju, kada sve oko tebe eksplodira i kuća ispred tebe se rasprsne, znaš da si blizu smrti“, rekao je novi predsednik.
Dodao je da kada dođete pod artiljerijsku vatru i te granate eksplodiraju oko vas, svaka od njih ima potencijal da ubije stotine ljudi, a selo koje je do pre nekoliko trenutaka izgledalo mirno odjednom vam izgleda kao ratna zona.
„U jednom trenutku smo stigli do plaže Karin, danas idealne destinacije za letovanje. Tada nije izgledalo tako jer smo tamo stigli 10 minuta pošto je minobacačka granata raznela dva francuska vojnika Bilo je još takvih trenutaka“, opisao je češki general.
„Bili smo veći teret i za srpsku i za hrvatsku stranu. U napetim situacijama oko Benkovca, Srbi koji su se vraćali sa fronta su nam više puta govorili: ‘Zašto ste ovde? Zašto imate mitraljeze i transportere, a nećete da se borite sa nama protiv Hrvata koji su nas napali?’ Bilo je teško objasniti im u tako napetoj situaciji da nam naš mandat to ne dozvoljava. Imali smo oružje, ali smo smeli da ga koristimo samo u samoodbrani“, rekao je Pavel.
Dodao je da je njihov zadatak nije bio da se bore ni sa jednom stranom, već da stanemo između njih i sprečimo nasilje. U takvoj situaciji teško je naći pravo rešenje.
Na pitanje da li je u operaciji spasavanja francuskih vojnika učestvovao samo češki bataljon je otkrio da je njihov, koji je tada još bio čehoslovački.
„Jedini je imao slobodu kretanja na sektoru veličine oko 50 puta 100 kilometara. Srpska ili hrvatska strana nisu nam ograničavale kretanje“,naveo je Pavel.
Spašavanje francuskih vojnika
Potrudio se i da objasni položaj Francuske.
„Francuski bataljon se spletom okolnosti i nekim ranijim odlukama našao u situaciji da su ih Srbi blokirali i da smo morali da ih snabdevamo sa hranom Oni su potcenili Balkan, nisu razumeli da to nije Čad ili Alžir i da se sa meštanima ne može komunicirati kroz cev. Imali smo prednost i po pitanju jezika, ali pre svega nismo imali taj odnos prema meštanima, uvek smo birali kontakt“, naveo je Pavel.
Hrvatske bande ubijale Srbe
Petr Pavel da su Hrvatske kriminalne bande povremeno provaljivale u francuski sektor i zverski ubijale lokalne Srbe.
„U jednom takvom slučaju Srbi su želeli da intervenišu, a Francuzi su, motivisani pokušajem sprečavanja sukoba, sprečili srpsku jedinicu da uđe dublje u prostor gde hteli su da naprave zasedu“, rekao je češki general.
„Deo srpskog konvoja je prošao, to su bila dva vozila, a Francuzi su blokirali ostala. U međuvremenu su dva srpska vozila pala u hrvatsku zasedu u brdima, a Hrvati su mučki ubili 23 Srbina. Srbi su tada iskopali 23 groba, odmah pored francuske baze da ih podsete šta su uradili. Hteli su da im kažu ‘vi ste krivi jer niste dozvolili da im pomognemo’. To je eskaliralo situaciju. Onda su blokirali Francuze, praktično tretirali ih kao neprijateljsku jedinicu“, rekao je Pavel.
Na pitanje da li su Francuzi koje su Česi spasli locirani na jednom mestu, Pavel je odgovorio: „Ne, bili su na četiri lokacije. Kad smo stigli, Srbi nisu hteli da ih puste. Srpski komandant mi je rekao: „Kad nas Hrvati napadnu, mi ćemo pobiti Francuze“. Sa njima sam pregovarao sat vremena“, rekao je bivši češki general.
Možda vas zanima
„Pretili su da će i nas ubiti ako ne odustanemo. Na kraju smo postigli dogovor koji je bio veoma bolan za Francuze. Bojni brod je morao da ostane tu, a vojnici su mogli da uzmu samo svoje lične stvari i oružje. Kasnije saznali smo da su Srbi koristili transporter za izviđanje hrvatskih položaja“, rekao je Pavel, kojeg je potom novinar zamolio da opiše situaciju u kojoj mu je srpski komandant s leđa uperio kalašnjikov u vrat.
Dodao je da se to desilo na lokaciji na koju su ih Srbi slali.
„Bila je to srpska jedinica sa oko 100 ljudi. Odatle su periodično slali ljude na front koji je bio nekoliko stotina metara dalje. Vraćali su se i uvek gubili. Tamo smo stigli tačno u trenutku kada se jedna njihova desetkovana jedinica vratila sa fronta. Kada su nas videli, pobesneli su i rešili da nas iskoriste kao živi štit. Na naša dva transportera skočilo je 30 naoružanih i frustriranih Srba. U takvoj situaciji ne možete mnogo, pogotovo što je bilo i drugih ljudi. Na nas su uperili protivavionski top sa tri cevi od 20 milimetara. Shvatili smo da je otpor uzaludan i nije nam preostala druga opcija osim da se privremeno predamo i sačekamo razvoj situacije „. rekao je češki general.
