U trenutku kada na snagu stupi odluka o Evropskom sistemu za informacije o putovanjima i odobravanju putovanja (ETIAS) državljani BiH moraće pre putovanja u šengenski prostor podneti jednostavan zahtev. Cena zahteva će iznositi 7 evra i važiće 3 godine, piše Večernji list BiH.
No, ono što je nepoznanica jeste odgovor na pitanje hoće li ovaj obrazac morati popunjavati i državljani Evropske unije, odnosno Hrvatske koji žive u Bosni i Hercegovini.
Za sada konačnog odgovora nema. No, kako saznaju, čeka se smernica Evropskog vijeća koja bi mogla stići u narednih nekoliko dana i nakon koje bi mnoge stvari u tom kontekstu mogle biti jasnije. Jasno je i kako se Evropska unija sada suočava sa jedinstvenom situacijom s obzirom na to da izvan granice Šengena žive njeni državljani, a koji prebivalište imaju u BiH, državi koja nije članica Unije.
I dok je za sve evropske državljane koji imaju prebivalište u zemljama EU situacija kristalno jasna, ovo je trenutak u kojem će se morati dodatno razmišljati kako reagovati. Kada je riječ o samom ETIAS-u, radi se o automatizovanom elektronskom sistemu koji omogućava ulazak i vodi evidenciju o posjetiocima iz zemalja kojima nije potrebna viza za putovanje u zonu Šengena.
Iz Ambasade EU u BiH su objasnili kako se očekuje da će sistem postati operativan do kraja 2023. godine.
„ETIAS ne uvodi obaveze, poput obaveze posedovanja vize. Putnici iz zemalja za koje je omogućen bezvizni režim putovanja u EU, uključujući i one iz BiH, i dalje će moći putovati bez vize“, naglasio je portparol Ambasade Evropske unije i Ureda posebnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini Ferdinand Koenig.
Istovremeno je objasnio i kako će državljani trećih zemalja kojima nije potrebna viza za putovanje u šengensku zonu trebati pre puta podneti zahtev za odobrenje putovanja. Zahtev se dobija pomoću korištenja ETIAS web-stranice ili mobilne aplikacije i za to će morati platiti naknadu u iznosu od 7 evra, a dobijeno ETIAS odobrenje vrijediće tri godine.
„Neke od ETIAS-ovih pogodnosti uključuju učinkovitije i brže procedure kontrole na granicama, manje birokratije, manje kašnjenja i odgađanja za putnike, bolju sigurnost, poboljšanu prevenciju ilegalnih migracija, kao i učinkovitije procedure upravljanja granicama“, zaključio je.
