Hil je istakao da je važno to što je Beograd konstruktivno pristupio evropskom planu sporazuma sa Prištinom i da će to na kraju uticati na brzinu kojom se Srbija približava Zapadu.
„Srbija se već odlučila da se okrene Zapadu i mislim da je mnogim Srbima frustrirajuće što proces traje toliko dugo”, rekao je Hil za N1 i izrazio nadu da će rezultat konstruktivnog ponašanja Beograda biti mnogo bolji i brži tempo evrointegracija.
Na pitanje zašto je evropski predlog tajan, rekao je da to ne bi nazvao tajnom, nego nečim što potpada u „tradicionalne diplomatske kanale”.
„Ako nastojite da se diplomatijom bavite kroz medije, pojaviće se mnogo nesporazuma”, rekao je on i dodao da zato smatra da o takvim stvarima treba razgovarati isključivo za stolom.
Možda vas zanima
Upitan da li bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić „prešao liniju” ako bi otkrio sadržaj predloga na predstojećoj skupštinskoj sednici, odgovorio je da je to „hipotetičko pitanje”, ali da je velika rasprava u parlamentu potrebna, prenosi Tanjug.
„Smatram prikladnim da se o tom planu diskutuje u skupštini, ali ostavljam drugima da odluče šta treba da bude otkriveno, a šta ne”, rekao je ambasador.
Hil je ocenio i da se Srbija „drži svoje politike prema sankcijama Rusiji duže nego što je ruska vojska držala Herson”.
„Pitanje veze Srbije sa Rusijom možete videti da slabi iz dana u dan. Vidi se da raste interesovanje za saradnju sa EU i više zainteresovanosti za saradnju sa nama”, naveo je Hil.
Ponovio je stav Vašingtona da Srbija treba da se pridruži sankcijama Rusiji i dodao da nije tačno ni da Srbija nije uradila ništa, jer je osudila rusku agresiju na Ukrajinu.
Na pitanje da li je pozicija Beograda u pregovorima sa Prištinom slabija jer nije uvela sankcije Rusiji, rekao je da smatra da su to odvojena pitanja.
Upitan ko više sarađuje, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ili predsednik Vučić, ambasador se nasmejao.
„Kad bih mislio da bi odgovaranje na to pitanje pomoglo procesu pregovora, odgovorio bih, ali ostaviću to vašoj mašti”, rekao je Hil.
Istakao je i da je glavno pitanje koje se tiče ispunjavanja Briselskog sporazuma osnivanje Zajednice srpskih opština.
„Mislim da postoji hitna potreba da se svi saglase oko toga i razumeju da jednom kad nešto prihvatite morate i da ispunite”, rekao je Hil.
On nije hteo da komentariše dokumente koji su „procureli” u medije, ali je istakao da je pozicija međunarodnih pregovarača „veoma dobro preneta i u Beogradu i u Prištini”.
