Najviše je stradao severozapad Albanije. Prete li BiH poplave? Da li smo spremni, koliko radimo i šta podrazumeva prevencija, koje su upute za stanovništvo kako se trebaju pripremiti, te šta je čija nadležnost?
Majda Kovač, portparolka Federalna uprave civilne zaštite kazala je da, prema dosadašnjim informacijama s terena, još uvek nema nikakvih alarma.
– Stanje sa vodotokovima je još uvijek normalno, nemamo čak ni mjerenja odbrane od poplava. Nešto je bilo u Hadžićima pre dva dana, zbog začepljenosti šahtova. Ti su problemi brzom reakcijom otklonjeni. U Unsko-sanskom kantonu je bilo problema izlevanja iz vodotoka reka. Međutim to je bilo plavljeno poljoprivredno zemljište, nije bilo ugroženih objekata. Koliko sam informisana, nemamo nikakvih problema – rekla je Kovač za N1.
U odnosu na prošlu godinu, ali i poplave koje su bile pre nekoliko godina, neke stvari su se popravile, ističe Dženan Brkanić, direktor uprave Civilne zaštite Kantona Sarajevo.
– Priroda nas nikad ne sme iznenaditi, uvek moramo biti spremni i unapred razmišljati. U odnosu na prošlu godinu, neke stvari su se pomerile i napravili smo napredak. Opštine su odradile neki deo posla. Pročišćena su rečna korita, uključila se i agencija za slivove reke Save koja je zajedno sa opštinama odradila proširenja određenih mesta i kritičnih područja. Što se tiče Kantonalne uprave civilne zaštite, njena prevashodna zadaća je zaštita i spašavanje ljudi i materijalnih dobara u slučaju prirodne ili neke druge nesreće. Tu smo poprilično spremni – rekao je Brkanić.
Procedure i mere kada postoji mogućnosti nastanka poplava
– Postoje planska dokumenta na osnovu kojih se i radi. Prvo Federalna uprava civilne zaštite pred svaku predstojeću sezonu, pa tako i ovu jesen 2022. i zima 2023. upućuje preporuke za preduzimanje preventivnih mera, pa tako i od poplava. Te preporuke se daju kantonalnim upravama civilne zaštite, onda se spuštaju na niže nivoe. Gradovi i opštine i svi u skladu sa tim preporukama trebaju delovati. To su preventivne mere da se provere svi materijalno-tehnički resursi, ljudske snage, oprema koja postoji, da se revidiraju planski dokumenti, da se očiste rečna korita, da se revidiraju ugovori sa nadležnim službama, ako nemate svoje operativne snage, onda imate ugovorne obaveze i prava sa nadležnim službama koje će vam pružiti te usluge, kao što su komunalne i ostale. Poboljšana je zaštita i spašavanje od 2014. godine, upravo zbog te institucionalne saradnje, međuagencijske saradnje. Agencija za vodno područje reke Save i Jadranskog mora u Federaciji i resorne agencije na području Republike Srpske, Brčko distrikta i na nivou države, uradila je šest nacrta plana upravljanja rizikom od poplava za područje reke Save u Federaciji i u Republici Srpskoj od 2024. do 2029. godine. Tome je prethodilo mapiranje rizika za poplave, a radi se i mapiranje erozije – kazala je Kovač.
– Prvi stub odbrane je lokalna zajednica. Oni treba da reaguju u slučaju bilo kakve vanredne situacije kaže Brkanić i dadaje da “građani trebaju biti spremni na takve vrste izazova”.
– Objekti se ne trebaju praviti tamo gde nije predviđeno, a ukoliko se to uradi, treba se neka vrsta samozaštite uraditi. Kad je reč i o pravnim licima, zakon je to prepoznao, odnosno izdefinisano je da sva pravna lica moraju poduzeti određene mere zakonom propisane i zaštititi se na određeni način, provesti preventivne mere i biti spremni za takve situacije – kaže Brkanić.
Ističe da, nažalost, privredni subjekti ne vode toliko računa o merama.
– Svako pravno lice bi trebalo da ima i procenu i plan zaštite od požara, odnosno zaštite i spašavanja, ako govorimo o većem objektu. Uglavnom se to ne radi. Međutim, inspekcija je krenula sa radom. U Kantonalnoj upravi civilne zaštite imamo i sektor za inspekcijske poslove, koji je već krenuo sa obilaskom javnih institucija – dodao je.
Ima li dovoljno ljudstva i opreme kada je u pitanju Federalna uprava civilne zaštite?
– Poplave su kompleksan segment, ne radi se tu samo o civilnoj zaštiti, moramo se svi uključiti. Nije samo civilna zaštita ta koja može, ne samo reagovati, nego i preventivno delovati”, kazala je Kovač, a Brkanić dodaje: “Većina opština organizovana je kao i kantonalne uprave civilne zaštite i oni imaju svoje službe u okviru opštine. To su često domovi zdravlja, neke lokalne građevinske firme koje mogu raditi takve vrste poslova, dobrovoljna vatrogasna društva i brojni drugi.”
