Za mandat predsednika nadmetaće se kandidat Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, Demokratskog fronta Andrija Mandić, Demokrata Aleksa Bečić, Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković i influenser Jovan Radulović.
Možda vas zanima
Današnji predsednički izbori su četvrti od obnove nezavisnosti i osmi od uvođenja višepartijskog sistema.
Za predsednika Crne Gore biće izabran kandidat koji je dobio više od polovine važećih glasova birača koji su glasali.
Ove izbore mnogi nazivaju jednim od najneizvesnijih u poslednjim decenijama.
Dolaze posle nekoliko politički i te kako burnih godina, koje je obeležio pad sa vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) aktuelnog predsednika Mila Đukanovića, napetosti na nacionalnom nivou, kao i institucionalni problemi.
Nekolicina kandidata još su bili deca kada je Đukanović počeo političku vladavinu koja traje tri decenije, ali koja je znatno okrnjena posle gubitka vlasti na parlamentarnim izborima 2020. i slabih rezultata na lokalnim 2022. godine.
Ako nijedan kandidat ne dobije taj broj glasova održava se drugi krug izbora za 14 dana, odnosno 2. aprila.
U drugom izbornom krugu učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.
Za predsednika države, u drugom krugu, biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova izašlih birača.
Birači u Crnoj Gori poslednji put su na drugi krug predsedničkih izbora izlazili 1997, kada je Đukanović pobedio Momira Bulatovića, nekadašnjeg saborca iz socijalističke ere bivše Jugoslavije, iako je izgubio u prvom krugu.
Procene su da bi i ovog puta lako moglo da dođe do drugog kruga.
Predsednik Crne Gore bira se na pet godina i ista osoba može biti predsednik Crne Gore najviše dva puta, piše u Ustavu te zemlje.
Predsednici Crne Gore do sada su bili Momir Bulatović, Filip Vujanović i Milo Đukanović.
Šta god da se dogodi na ovim izborima, građani Crne Gore će svakako uskoro ponovo na glasanje – u junu.
Posle duge institucionalne krize, Đukanović je neposredno pred izbore raspustio skupštinu, pošto mandatar Miodrag Lekić nije uspeo da formira vladu.
Lekić je dugogodišnji Đukanovićev oponent i jedan od lidera koji su 2020. smenili DPS sa vlasti, iako su se oni u nju ubrzo vratili manjinskom podrškom narednoj vladi Dritana Abazovića, lidera pokreta Ura.
Abazovićeva vlada pala je u avgustu 2022, kada joj je upravo DPS uskratio podršku zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dokumenta kojim se SPC garantuje svojina nad crkvama i manastirima na teritoriji Crne Gore.
Ova vlada od tada radi u tehničkom mandatu jer parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore ni o raspuštanju parlamenta, ni o izboru nove vlade.
