Pojedini analitičari, sagovornici „Nezavisnih novina“, ističu da imamo puno sposobnijih koji su ove fotelje mogli popuniti, ali i naglašavaju da je u pitanju izraz volje onih koji čine parlamentarnu većinu, a koje su na izborima birali građani.
U svakom slučaju, naglašavaju da je novi saziv Saveta ministara BiH relativno rano formiran, što je u startu dobar znak.
„Međutim, kada govorimo o sastavu, jedan dio Veća ministara čine ljudi koje gledamo već duže vreme, koji su se mogli do sada dokazati u svom političkom radu, a nisu. Imamo zatim jedan deo ljudi koji su zaista novi, ali je pitanje u kojoj meri će se moći od takvog sastava neka kvalitetna dinamika ustanoviti“, kaže za „Nezavisne novine“ Asim Mujkić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.
Svima nam, dodaje, u prilog ide promena okolnosti koja se odnosi na kandidatski status, a time na određeni način i signal EU da će se ozbiljnije pozabaviti onim što se kod nas dešava.
„Ako se stvori povoljan pritisak od strane EU, uz neke novije snage koje su u Veću ministara, mogli bismo očekivati barem da će biti efikasnije od prethodnog“, naveo je Mujkić.
Poput njega, i akademik Slavo Kukić ocenjuje da novoizabrani ministri neće imati težak zadatak da budu bolji od svojih prethodnika. Generalno, kako je naglasio, u formiranju vlasti na svim meridijanima savremenog sveta moguće je slediti teorijski dva principa.
„Imate princip meritokratije, o kojem je govorio i Platon u svojem delu ‘Država’, a po kojem bi državnu vlast trebalo da čine najsposobniji, najobrazovaniji, ljudi od znanja, intelektualci i poslovni ljudi koji su stručni u donošenju odluka bitnih za funkcioniranje države. Ako bi se sledio taj princip, ja ne vidim da bi deo takvog tima na čelu države mogao biti, ako ne niko, onda najveći deo postojećeg Veća ministara. Odnosno, masa je puno sposobnijih i kompetentnijih od onih koji su ministarske fotelje danas zaposeli“, rekao je Kukić za „Nezavisne novine“.
Prema njegovim rečima, drugi je princip većinske volje, a koji slede sve demokratije savremenog sveta, podjednako u BiH ili u Americi.
„Po tom principu je ‘državna vlada’ izraz volje onih koji čine parlamentarnu većinu. Takva politička volja nam nije pala sa nebesa, nego su na izborima birali građani“, istakao je Kukić, te dodao da će poštovati princip „100 dana“, ali mu se već danas čini da će i prema novom sazivu Saveta ministara imati odnos gotovo identičan kao prema prethodnom, koji je, kako je ocenio, „bio najlošiji od 1996. godine“.
Drago Vuković, redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, takođe u izjavi ističe da je formiranje Saveta ministara dobra vest, ali, kako je naglasio, jedino je to dobra vest.
„Ostalo, što se tiče Saveta ministara, ništa ne ukazuje na jednu ozbiljnu ekipu koja će da se bavi pitanjima koja su bitna za građane BiH“, rekao je Vuković.
Selvedin Šatorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH, kaže da, generalno, treba biti optimističan, jer je prošli saziv bio najgori od sada, te mu se čini da gore od toga ne može.
„Ako su tačne informacije da je ovo sve kreacija međunarodne zajednice i da ona kreira politike novog Saveta ministara i da su one usmjerene ka evropskom putu, onda imamo nekakvu nadu u poboljšanje. Ako je u pitanju neka priča u kojoj će ovo dovesti do dodatnih svađa između naroda, entiteta i građana, onda se postavlja pitanje ko će zaista glasati na planiranim izborima 2026. godine“, kaže Šatorović.