„Ovo će biti istorijska nedelja. Sutra ćemo podići zastavu Finske u sedištu u Briselu i ona će postati članica alijanse“, rekao je Stoltenberg, a prenele „RIA Novosti“.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško objasnio je da na ovu ekspanziju NATO-a Rusija neće sedeti skrštenih ruku.
„Deo mera je već najavljen. Ojačaćemo naš vojni potencijal u zapadnom i severozapadnom pravcu. U slučaju da snage i sredstva drugih članica NATO-a budu raspoređeni u Finskoj, mi ćemo preduzeti dodatne korake da pouzdano obezbedimo vojnu bezbednost Rusije“, rekao je on za „RIA Novosti“
Finska i Švedska su se, naime, zajednički prijavile za NATO u maju prošle godine zbog razvoja situacije u Ukrajini. Ali u Alijansu nisu uspele da zajedno uđu, jer su Turska i Mađarska želele da odvojeno razmatraju prijave.
Prošle nedelje su i Budimpešta i Ankara odobrile pristupanje Finske alijansi, dok se proces ulaska Švedske još odlaže. Stoltenberg je tako naveo da će ta država morati da sačeka na prijem u članstvo „nekoliko nedelja, ako ne i meseci“.
Inače, u Briselu će sutra i prekosutra biti održan sastanak ministara inostranih poslova NATO-a.
Članstvo Ukrajine besmisleno, ako ne pobedi
Pitanje članstva Ukrajine u NATO nema smisla ukoliko ona ne pobedi u vojnom sukobu, izjavio je Stoltenberg, najavljujući da se na sastanku ministara očekuje i usaglašavanje i razrada višegodišnjeg programa pomoći Ukrajini.
On je istakao da NATO sa Ukrajinom ne želi samo da razmatra pitanje vojne podrške, već i pitanje reformi, problem korupcije, kao i pitanje nacionalnih manjina;
U kontekstu nuklearnog naoružanja, Stoltenberg je rekao da Alijansa prati dešavanja u Belorusija i dodao da NATO nije primetio nikakve promene u konfiguraciji nuklearnih snaga Rusije.
Napomenuo je da se dešavanja slična onim u Ukrajini mogu desiti i u istočnoj Aziji, te je napomenuo da Alijansa dobro razmatra sve bliže odnose Rusije sa Kinom.