Savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca Jens Pletner, francuskog predsednika Emanuela Makrona Emanuel Bon i italijanske premijerke Đorđe Meloni Frančesko Talo poručuju Srbiji da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo „susedna zemlja“ a ne njena južna pokrajina.
„Srbija treba da se pomiri sa činjenicom da je ‘Kosovo’ susedna zemlja koja ima svoju evropsku perspektivu i mesto u međunarodnoj zajednici. Vreme nam ne ide u prilog. A što je još važnije, ne ide ni ‘Kosovu’ ni Srbiji“, naglašavaju izaslanici tri moćne države EU.
Možda vas zanima
Prema njihovim rečima, veoma im je važno da se zemlje Balkana pridruže EU, ali prvo treba ukloniti „prepreke iz prošlosti koje su se preprečile“.
Za Italiju, Francusku i Nemačku, „prepreka iz prošlosti“ koju oni moraju hitno da reše je to što Srbija ne želi da se odrekne svoje južne pokrajine – Kosova i Metohije.
„Najočiglednija prepreka jeste nerešeno pitanje Srbije i ‘Kosova’ koje uz to predstavlja i bezbednosni rizik za Evropu“, naveli su izaslanici.
Tobož brinući o Srbima na KiM, evropski izaslanici, za koje se smatra da su u Beograd i doneli po Srbiju nepovoljan francusko-nemački plan, oni „zahtevaju“ od privremenih prištinskih institucija da ispune „obećano“ i zaštite srpsku zajednicu.
„‘Kosovo’ treba da ispuni dato obećanje da zaštiti srpsku zajednicu, preduzimajući mere ka uspostavljanju Asocijacije/Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom“, navode predstavnici Italije, Francuske i Nemačke.
Da li su slučajno zaboravili ili namerno izvrću činjenice ostaće nejasno, ali u okviru dijaloga se ne „obećava“, već se potpisuju sporazumi. Garant sprovođenja obaveza iz potpisanih dokumenata je upravo EU, koja je posrednik u dijalogu, ali izbegava odgovornost za to što prištinska strana ne poštuje potpisane sporazume.
Dakle, tzv. Kosovo nije ništa „obećalo“, već unazad 12 godina potpisuje sporazume koje ne ispunjava nego ih, po ugledu na svoje zapadne mentore, tumači onako kako im odgovara.
Izaslanici moćnih evropskih zemalja nisu propustili priliku da u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine spomenu i Rusiju. Oni su, ne krijući rusofobne stavove, naveli da zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini moraju da „reše kosovski čvor“.
Možda vas zanima
„Rusija je svojim ‘brutalnim napadom’ na susednu Ukrajinu na naš kontinent vratila rat širih razmera. Deo našeg odgovora na ovaj neprihvatljiv udar na evropski bezbednosni poredak, jeste da još posvećenije radimo na jačanju i inkluzivnosti našeg evropskog doma. Za angažovanje bio je jasan signal da su Francuska i Nemačka ozbiljne u rešavanju kosovskog čvora“, naveli su Pletner, Bon i Talo.
Oni poručuju i da nestabilnost mora da se okonča, kako bi Srbija i samoproglašeno Kosovo jednog dana mogli zajedno sesti „za isti sto u Briselu kao prijatelji i partneri kada budu članice Evropske unije“?!
Navodeći dalje svoje razloge za hitnost rešavanja „kosovskog čvora“, ponovo se, tobož, brinu o građanima i njihovoj budućnosti. U svetlu toga, navode i nezaobilazne investitore iz svojih zemalja, koji se boje da ulažu, jer je situacija u regionu „nestabilna“.
