Uprkos gomili sankcija, uvoz uranijuma iz Rusije još uvek je dozvoljen. Mnoge članice Evropske unije ne žele ni da čuju za bilo kakvu zabranu.
Evropska unija je od početka napada Rusije na Ukrajinu uvela već deset paketa ekonomskih sankcija s ukupno 1.242 pojedinačne mera – od uvoza određenih proizvoda, pa do zamrzavanja imovine brojnih tajkuna i ruskih preduzeća.
Međutim, upada u oči da među svim tim sankcijama nema zabrane uvoza ruskog uranijuma. Naravno da se prihod Kremlja od trgovine Rosatoma ne može meriti s ruskim prihodima od gasa, nafte ili uglja, ali to je još uvek veoma ozbiljan iznos, svakako daleko veći nego od kavijara, piše Dojče vele.
Na to se osvrnuo i nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) posle nedavne posete Kijevu.
Ukrajina želi da pod udar sankcija EU dospe i ruski uranijum, a sa tim se slaže i nemački ministar koji je za radio „Dojčlandfunk” rekao i da razume da se ta zabrana ne može sprovesti odmah, jer „to nismo mogli ni sa naftom ni sa ugljem”.
Ali, kako kaže, trebalo bi postaviti odrediti rokove – za pola godine značajno smanjiti uvoz, „a nakon devet meseci bi došao kraj priče“.
I nemačka vlada je Evropskoj komisiji predložila da poslovanje s ruskom nuklearnom industrijom bude ubačeno već u sledeći, 11. paket sankcija, ali taj predlog će veoma teško podržati svih 27 članica Unije.
Najglasniji protivnici su Mađarska, Bugarska, Češka i Slovačka, dakle države koje još uvek imaju nuklearke sovjetske proizvodnje i koje zavise od saradnje s ruskim državnim koncernom Rosatomom.
Po mišljenju Mikle Šnajder, stručnjaka za energetiku iz Pariza, uranijum je u stvari manji problem. On je za ARD objasnio da je 2021. godine oko 20 odsto potreba za prirodnim uranijumom podmirivano iz Rusije, a još 24 odsto iz država pod uticajem Kremlja, iz Kazahstana i Uzbekistana.
Šnajder smatra da tu količinu neće biti naročito teško nadoknaditi uvozom iz zemalja kao što su Kanada, Australija ili Južnoafrička Republika, ali po višim cenama. I kod obogaćenog uranijuma Rusija je s trećinom kapaciteta na čitavom svetu važan liferant, ali i tu ima alternativa.
Mnogo je veći problem na nekom drugom mestu pronaći module goriva za nuklearke sovjetskog tipa. Takvih u EU ima još 15, a ti elementi moraju da budu tačnih specifikacija i stepena nuklearne aktivnosti tako da oni ne mogu da se preko noći naprave negde drugde.
Prošlog proleća, kad je već počeo rat u Ukrajini i bile proglašene sankcije protiv Rusije, jednom ruskom avionu ipak bila izdata vanredna dozvola da sleti u EU – kako bi doneo gorive elemente za nuklearke u Evropi.
Naravno da je to od početka i bila politika Moskve: stvoriti takvu zavisnost od isporuka iz Rusije da se bez njih jednostavno ne može, smatra Šnajder.