Skoplje – Prestonica Severne Makedonije je u roku od samo petnaest dana ugostila predsednika SR Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera i francusku državnu sekretarku za EU Lorans Bun. Obe zvanične posete Severnoj Makedoniji povezuje ista politička matrica kao kada su evropski lideri pre Prespanskog dogovora ubeđivali Makedonce da promene Ustav i ime države jer time, kako su isticali, ostvaruju svoj primarni strateški cilj – evrointegracije.
Znamo razvoj događaja: potpisan je Prespanski sporazum, Ustav je promenjen, kao i ime države, ali se prijem u EU nije dogodio. Obećanja lidera EU su iščezla, a barikade na makedonskom evrointegracijskom putu nastavile su da se nižu. Spor sa Grčkom je rešen, a sada konce na pozornici prijema RSM u EU povlači Bugarska svojim nerazumnim zahtevima prema makedonskom susedu. Kako bi se prevazišla bugarska prepreka, izrodio se tzv. francuski predlog. Sada se ovoj zemlji sugeriše još jedna promena najvišeg državnog akta, na zahtev Bugarske, ponovo sa obećanjem da će joj to otvoriti vrata evropske porodice.
Naravno, ova dva „sitna” uslova za evropske integracije RSM u „sitnici” se i razlikuju. Dok je pre potpisivanja Prespanskog sporazuma postojalo obećanje da će zemlja odmah nakon promene Ustava i imena države biti primljena u EU, sada ni ponovna promena Ustava RSM ne garantuje datum prijema u evropsku porodicu. Štaviše, državna sekretarka Francuske za EU Lorans Bun navodi da je prijem Severne Makedonije u EU do 2030. godine vrlo ambiciozan cilj, doduše, ne neostvariv.
I dok se govori o promenama i reformama neophodnim za napredak u savremenom društvu, Bugarska ore po tekovinama iz Drugog svetskog rata, šepureći se u na makedonskom tlu, uz zahtev da se Makedonci odreknu sopstvenog identiteta i jezika, kao i tekovina NOB-a. Sve to čačkajući po ranama iz Drugog svetskog rata, kada je Makedonija bila pod bugarskom okupacijom, a Sofija je tada bila u savezu s nacističkom Nemačkom.
Reinkarnacija fašizma započela je otvaranjem bugarskog kluba u RSM „Vančo Mihajlov”, zatim kluba „Car Boris Treći”, promotorâ hitlerovskog nacizma i Musolinijevog fašizma, uz svesrdnu podršku bugarskog državnog vrha. I ne samo to, ministar spoljnih poslova Bugarske naglasio je da mu ne smeta to što se u Ohridu otvara klub koji veliča lik i delo cara Borisa Trećeg, iako je u njegovo vreme u bugarskom sobranju izglasan zakon „čiste rase”. Ali mu smeta što se u Severnoj Makedoniji nalazi škola koja nosi ime Josipa Broza Tita. Da, smeta im ime ličnosti koja je proterala fašizam iz Severne Makedonije.
Budući da je EU ostala nema na poteze svoje članice, upitali smo francusku državnu sekretarku Lorans Bun da li će EU stati na put Bugarskoj i njenim zahtevima za uništavanje tekovina Drugog svetskog rata, na šta je ona lakonski odgovorila: „Podržavaćemo Severnu Makedoniju na putu EU.”
