Vit Rakušan, ministar unutrašnjih poslova Češke, koja predsedava EU do kraja godine, izjavio je tim povodom da izazovi na zapadnobalkanskoj ruti ne počinju na granicama Unije.
„Saradnja sa našim partnerima, uključujući i raspoređivanje osoblja Fronteksa, od suštinskog je značaja za rano otkrivanje i blokiranje neregularnih migracija. Ovo će poboljšati zaštitu spoljnih granica EU. Doprineti naporima zemalja Zapadnog Balkana da zaustave krijumčare da koriste te teritorije kao tranzit”, rekao je Rakušan.
Dogovori između EU i Albanije, Crne Gore i Srbije za saradnju sa Fronteksom već postoje. Ti sporazumi su, kako je saopšteno u Briselu, postignuti u okviru prethodnog mandata Fronteksa. Sporazumi su dozvoljavali su agenciji za spoljne granice Unije da samo sprovodi zajedničke operacije. Kao i da raspoređuje timove u oblastima zemalja koje se graniče sa EU.
Sporazum sa Bosnom i Hercegovinom takođe je pregovaran pod sličnim uslovima, ali još uvek nije potpisan.
Sporazumi koji će biti tema u okviru novog mandata Fronteksa omogućiće agenciji da „pomogne zemljama u naporima da upravljaju migracionim tokovima, suzbijaju ilegalnu imigraciju i prekogranični kriminal na njihovoj teritoriji“.
„Novi sporazumi će takođe omogućiti osoblju Fronteksa da vrši izvršna ovlašćenja, kao što su granične provere i registracija lica“, dodaje se u saopštenju.
Sporazumi o statusu u okviru prethodnog mandata Fronteksa zaključeni su sa Srbijom u novembru 2019. godine, sa Albanijom u oktobru 2018. i sa Crnom Gorom u oktobru 2019. godine.
Na osnovu tih sporazuma članovi timova Fronteksa, su već raspoređeni u sve tri zemlje, ali su ograničeni na granice sa državama članicama.
Evropska unija je u oktobru potpisala sporazum sa Severnom Makedonijom, kojim će se dozvoliti Fronteksu da rasporedi timove za upravljanje granicom u Severnu Makedoniju.
