Niti će ukrajinska vojska ostati bez interneta, niti će Ilon Mask ostati bez novca. A ni Pentagon neće plaćati glavni resurs za obaveštajne podatke koje preko satelita u realnom vremenu isporučuje ukrajinskoj komandi na frontu. Rešenje je pronađeno lako. To će činiti EU i neke druge organizacije. Takvim dogovorom postignuto je nekoliko suštinskih ciljeva i svi su zadovoljni. Čak i Brisel deluje kao da mu rešenje nije nametnuto i ponaša se kao da je dobio priliku da pokaže koliko mu je stalo do Ukrajine.
Pitanje koliko je američki milijarder samostalan u iznošenju svojih predloga ili je samo preduzimljiviji i ima više ideja i vremena od, recimo Džefa Bezosa, za sada je manje važno. Za koga radi Mask: da li za Pentagon, duboku državu, republikance ili demokrate? Očigledno je da igra na sve. Nezadovoljni Ukrajinci kažu da radi za Ruse i Kineze.
Činjenica je da Mask ima brojne ugovore s Pentagonom, ali je možda moglo izgledati da je ipak malo iskoračio iz okvira poslušnih milijardera koji znaju da ih ne bi bilo da im to nije neko dozvolio. Kad je prošlog meseca uputio pismo američkoj vojnoj komandi tražeći da ona plaća opremu i korišćenje interneta u Ukrajini, izgledalo je kao da pomalo ucenjuje Pentagon. Ali je posle pregovora iznenada objavio da ipak nastavlja sam da finansira satelitski ratni resurs u Ukrajini.
Dva dana po ruskom napadu na Ukrajinu, Mask je poslao 20.000 rutera i na njenoj teritoriji uključio satelitski sistem širokopojasnog interneta „Starlink”. Sve je predstavljeno kao pomoć građanima u razorenim gradovima, a posle se Mask navodno začudio zbog toga što se internet u Ukrajini troši hiljadama puta više nego što to obično mogu da postignu domaćinstva. Postalo je jasno da je njegov sistem omogućio ukrajinskoj vojsci jednu od glavnih prednosti. Ali idila je vremenom pokvarena.
Manje je verovatno da se Mask iznervirao što su ga Ukrajinci i faktički (stavljen, pa brzo povučen sa liste „Mirotvorca”) i emotivno stavili na „crnu listu” kad je izneo predlog o mirovnom rešenju koje više odgovara Vladimiru Putinu nego Volodimiru Zelenskom. Kad je odgovorio pratiocima na „Tviteru” na pitanje šta radi u poslednje vreme (prethodno je nedeljama isključivao internet, što je na frontu izazivalo velike probleme i gubitke ukrajinskoj vojsci), Mask je upotrebio rečnik bivšeg ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj Andrija Meljnika. Napisao je kratko: „odj…vam”. A upravo to mu je Meljnik poručio povodom mirovnog plana u kojem Krim ostaje Rusiji („da se ispravi Hruščovljeva nepravda”), a referendumi u četiri regiona se ponavljaju pod nadzorom UN. Ratoborni Meljnik je napisao Masku da „odj…” i da niko više neće kupiti „ono njegovo sr…”, misleći na električni automobil „tesla”.
Ali Mask nema problema s kulturom otkazivanja. Nedugo po predlogu za rešenje ukrajinskog problema, „u srce je ubo” i Tajvance. Predložio je da Tajvan ostane distrikt u okviru Kine, na šta mu je oštro, ali pristojno, odgovoreno da je vlada u Tajpeju za službene potrebe kupila sedam automobila „tesla”, u kojima su odmah isključili sva podešavanja da se razgovori i video-snimci ne bi slali u bazu „Spejiksa”, a posle tamo gde treba – i da više neće kupiti nijedan. Ali Maskov finansijski saldo ne zavisi od prodaje nekoliko automobila. On igra veću igru i to je pokazao Ukrajincima, a i svojim političko-finansijskim mentorima.
Glavni razlog je usijanje društveno-političke konfrontacije u SAD uoči novembarskih međuizbora i stanja u kojem se nalazi većina američkih građana dok desetinama milijardi finansira rat „tamo negde”. Za sada se na osnovu nekoliko njegovih poteza, a jedan je i (ne)kupovina „Tvitera”, čini da su mu republikanci bliži, a upravo je njihov vođa u Kongresu Kevin Makarti juče najavio da će, ukoliko oni pobede sledećeg meseca, obustaviti pomoć Ukrajini.
Ukoliko bi do toga i došlo, za EU bi se malo šta promenilo jer se obe američke stranke na isti način odnose prema Evropi. Treba se prisetiti kako se prema njoj ponašao prethodni američki predsednik. Čak i kad bi na sledećim izborima ponovo pobedio Donald Tramp, globalna američka politika bi ostala ista. Ne toliko ratoborna kao demokratska, ali jednako posvećena tome da svi dobiju pozicije koje zaslužuju. Vašington bi možda smanjio ili obustavio finansijsku pomoć, ali bi rat u Ukrajini bio nastavljen po inerciji, uz pomoć američkih saveznika, a jedan od njih je i ucenjena i raslabljena EU.
Prema navodima američkog „Politika”, Pentagon je razmatrao plaćanje satelitske mreže „Starlink” u Ukrajini iz fonda koji je korišćen za snabdevanje ukrajinske vojske naoružanjem i opremom. A onda je Mask povukao svoj zahtev i objavio da je „nekoliko drugih zemalja, organizacija i pojedinaca” pristalo da plaća 20 miliona mesečno. Istog trenutka je „Fajnenšal tajms” objavio da će EU razmotriti plaćanje tih troškova i da je šef evropske diplomatije Đuzep Borelj zadužio zvaničnike da to obezbede. Mask je u ponedeljak tvitovao da je poslao 25.300 terminala, ali da se trenutno plaća za samo 10.630. Zvaničnici EU su zabrinuti da bi Ukrajina mogla da ostane bez ovog strateškog vojnog resursa, pa su na sastanku ministara spoljnih poslova EU u ponedeljak u Luksemburgu neki od njih najavili spremnost da obezbede sredstva.
List navodi da EU razmatra sklapanje formalnog ugovora sa „Spejsiksom” i stvaranje zajedničkog fonda za plaćanje „Starlinkovih” terminala koje je kompanija poklonila. Pristalice ideje o stvaranju fonda kažu da će im to omogućiti da tuže Maska ako obustavi uslugu, dok su drugi za pronalaženje satelitske alternative Maskovom internetu, koja bi možda bila jeftinija i pouzdanija.
