Naime, on je bio hitno pozvan u Urgentni, kada su dovezli Đinđića nakon atentata.
„Svakog detalja se sećam. Samo što sam izašao iz operacione sale, zove sekretarica direktora KCS da hitno idem u Urgentni. Tamo policija, vojska, a na stolu Đinđić. Beo kao kreč, iskrvario maltene totalno. Ogromna rana na srcu, razoran metak. Srce sam mu držao u ruci, brzo smo ga ušili”, opisuje doktor svoje sećanje na ovaj dan.
„Pumpali smo krv, plazmu, sve, ali Đinđiću pritisak non-stop 20-25, nikako da počne da raste. Tada shvatam da negde gubi krv. Otvaram trbuh – jetra isečena kao saće, a spolja nigde rane”, priča doktor.
Možda vas zanima
„Ti meci za atentate imaju bočni potisak, ovaj je prošao i dijafragmu, baš čvrst mišić, i uništio jetru. Taj metak razara sve što mu se nađe na putu, to smo učili iz ratne hirurgije, koje sada nema na fakultetu”.
Ristić je potom objasnio da bi Đinđiću u tom trenu jedino transplantacija jetre spasla život, ali da to, naravno, nije bilo izvodljivo u tom momentu.
„A i da je ostao živ, verovatno bi bio moždano mrtav. Nije imao šanse da preživi taj atentat”, zaključio je doktor Ristić u izjavi za beogradkse medije.
„Čudno, ali niko me nije zvao da svedočim na suđenju. A po rani i po tome što je metak došao s desne strane i s visine, rekao bih da je ubijen iz Birčaninove, a ne Gepratove, kako je presuđeno. Osim ako Đinđić nije leđima bio okrenut ulazu u Vladu kad je upucan”, rekao je doktor Ristić.
