U emisiji „Intervju“ na TVCG Đurović je kazala da veruje da će Đukanović drugi put potpisati Zakon i da neće ući u direktno kršenje Ustava.
Podsetimo, predsednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je Skupštini izmene Zakona o predsedniku zbog greške u nazivu ponovo izglasanog akta, saopštio je savetnik predsednika za ustavni sistem i pravna pitanja, Boris Bastijančić.
– Nije greška u Zakonu o izmenama i dopunama zakona koji je usvojen sinoć u parlamentu, već je bila greška u propratnom aktu koja je ispravljena. kazala je Đurović u „Intervjuu“ na TVCG.
Ispravljena verzija će, kako kaže, sutra biti poslata predsedniku, jer kako navodi Služba predsednika radi kraće od Službe Skupštine Crne Gore.
Možda vas zanima
“Sutra ujutru će biti ponovo dostavljen prateći akt, jer je Zakon već dostavljen”, kazala je Đurović.
Nemoguće je, kaže, da ona kao predsednica Skupštine povuče Zakon o predsedniku, jer to može uraditi samo predlagač.
“Ne možemo govoriti o povlačenju. Juče je jedino moglo da se desi da Zakon ne bude izglasan drugi put”, navela je Đurović.
Osećam ličnu odgovornost što nije postignut dogovor oko izbora sudija Ustavnog suda
Danas je otkazana i sednica Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Crne Gore (POSP) u Strazburu.
Kopredsedavajući POSP-a Vladimir Bilčik je u razgovoru sa Đurović otkazao je dolazak crnogorske delegacije koji je bio planiran za danas.
Đurović kaže da se u razgovoru sa Bilčikom nije postavilo pitanje Zakona o predsedniku, nego kako navodi, ukupna dešavanja u Crnoj Gori.
– Ja tu vidim i dešavanja ispred Skupštine CG i na neizbor sudija Ustavnog suda”, navela je Đurović.
Kaže i da je parlament mesta gdje se treba razgovarati
“Sastanak POSP jeste prilika da i vlast i opozicija razgovaraju o svim pitanjima, pa i onim otvorenim i aktuelnim i mislim da je šteta što smo tu priluku propustili. Možda se gospodinu Bilčiku činilu da je neposredno nakon sinoćnjih dešavanja da je situacija sveža i da to treba odložiti”, navela je Đurović koja nije želela da kaže da li je možda bilo političkog uticaja na Bilčika iz Crne Gore.
Kaže i da oseća ličnu odgovornost, što nije postignut dogovor oko izbora sudija Ustavnog suda, iako kako, dodaje nema njene formalne odgovornosti.
Smatra i da sudije Ustavnog suda moraju biti stručni, profesionalni i nezavisni pojedinci.
Mišljenje Venecijanske komisije, kako kaže, treba posmatrati u celosti, jer se u njemu ne posmatra pojedinačno samo Zakon o predsedniku.
“Imam osećaj da se izveštaj VK posmatra kao “švedski sto”, svako iz njega izvlači samo ono što mu odgovara i što se uklapa u njegove mišljenje”, kaže Đurovićeva.
Ona kaže da je VK jasno stavila do znanja da su prethodni postupciji i prethodne aktivnosti prvenstveno oko toga da je 42. Vlada izgubila poverenje i da nakon toga predsednik nije predložio mandata i da je bilo neophodno naći mehanizam za iznalaženje rešenje.
Navodi i da je Zakon o predsedniku predložen u cilju tražena deblokirajućeg mehanizma, koji je, kako navodi vrlo blizak onome što je VK predlagala 2007.
“O pitanju ustavnosti može da odlučuje jedino Ustavni sud. To da nemamo Ustavni sud VK ponavlja ja mislim bar pet puta u izveštaju napominjući da jedino Ustavni sud može da odlučuje o ustavnosti nekog akt…Najveća preporuka VK je da bi vrsta deblokirajućeg mehanizma trebalo da bude izglasana kvalifikovanom većinom, a ne prostom i to je svakako za razmišljanje”, navela je Đurović.
Juče je uz izmene Zakona o predsedniku usvojena i kako, kako kaže, neka vrsta instrumenta deblokirajućeg mehanizma.
Navodi i da je Zakon u proceduri po hitnom postupku i predsednik ima tri dana da ga proglasi, a ti rokovi teku od dana usvajanja.
“Ja ne verujem da će Đukanović ući u direktno kršenje Ustava. Moramo biti svesni da u proceduri već postoji jedna incijativa za ocenu ustavnosti postupaka Đukanovića, kada nije dao mandat Lekiću, sa te strane prvo parlament, pa Ustavni sud kad bude formiran će doneti odluku. Što se tiče proglašenja zakona, tu je Ustav jasan i to je obaveza predsednika i ja ne mislim da će predsednik sebi dozvoliti da uđe u direktno kršenja Ustava”, navela je Đurović.
Đurović je kazao da Miodrag Lekić ima podršku 41 poslanika da bude mandatar.
Možda vas zanima
– Očekujem od Đukanovića da nakon stupanja na snagu ovog Zakona, da pokrene postupak konsultacija i da nakon toga predloži Lekića za mandatara. Nakon toga postoje rokovi unutar kojih Lekić treba da predloži Skupštini sastav i program Vlade. Ja sam ubeđena da posle sveg ovog što smo prošli da će partije parlamentarne većine to pitanje na najbrži način rešiti- navela je Đurović.
Na pitanje da li nakon svega postoji opasnost od međunarodne izolacije Crne Gore, Đurović navodi da je interes nekih struktura da se stvori slika da je nova parlamentarna većina antievropska.
– Parlamentarna većina je jasno pokazala da želi da formira sve institucije u Crnoj Gori i da želi da Crna Gora ide napred ka EU – zaključila je Đurović.
