Ne znamo dal‘ su namere Đilasove stranke SSP da istera na čistac vlast ili da se sama otvoreno prestroji i nametne Zapadnim centrima moći.
Ne znamo šta je praktična politička korist opozicione stranke koja povlači potez suprotan stavu više od 80 odsto građana Srbije koji su jasno i nedvosmisleno protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Ne znamo da li stranka koja pledira da dođe na vlast uopšte uzima u obzir objektivne ekonomske analize koje govore da evropske zemlje koje su uvele sankcije Rusiji imaju samo štetu.
Ne znamo da li SSP ima podatak da nijedan investitor nije napustio Srbiju u poslednjih devet meseci sukoba u Donbasu i Ukrajini tokom kojih Beograd nije kažnjavao Moskvu.
Ne znamo da li opoziciona SSP ima kalkulaciju koliku energetsku stabilnost Srbiji obezbeđuje gasni aranžman sa Rusijom i kakve bi bile posledice ukoliko bi on bio ugrožen.
Ne znamo da li opoziciona poslanička grupa koja insistira na Rezoluciji o usklađivanju spoljne politike sa EU, protiv Rusije, zna da ista ta Evropska unija ne planira nikakvo proširenje.
Ne znamo da li se predlagači mera protiv Rusije sećaju sankcija koje su bile uvedene Srbiji i pogubnih posledica koje su one izazvale po građane naše zemlje.
Ne znamo da li SSP i Borko kao potpredsednik Skupštine i predlagač znaju da Nemačka i Francuska zajedno sa Evropskim parlamentom zahtevaju da Srbija prihvati nezavisnost Kosova da bi napredovala na EU putu.
Ne znamo da li je Stranka slobode i pravde znala i pre parlamentarnih i predsedničkih izbora da će posle njih tražiti sankcije za Rusku Federaciju, pošto se tokom kampanje za to nije zalagala.
Ne znamo ni kako opozicioni poslanici koji podrže uvođenje sankcija Rusiji misle da Srbija nastavi da štiti teritorijalni integritet zemlje koji u Savetu bezbednu UN dosledno i istrajno brani zvanična Moskva.
Ne znamo da li ti poslanici koji zastupaju slobodu i demokratske vrednosti znaju da sankcije Rusiji podrazumevaju i zabranu ruskih medija, progon novinara, totalitarnu cenzuru, odvratno jednoumlje i ismevanje Dostojevskog i Čajkovskog.
Ne znamo ni da li lideri koji predlažu sankcije Rusiji razmišljaju o istorijskom dostojanstvu, časti i ponosu zemlje ili to možda u današnje vreme nije ni bitno.
Ono što znamo je da predlog SSP o usklađivanju državne spoljne politike sa EU, a protiv Rusije, ne može da prođe u parlamentu Srbije kao što ne može ni da prođe u srpskom narodu.
Znamo i da je odlično da taj predlog konačno dođe na dnevni red i da se odbaci na smetlište, da se arhivira na dnu fioke, da se zgužva u korpu za otpatke i da skonča u obližnjim kontejnerima oko srpskog parlamenta.
Zato je opozicioni predlog da se uvedu sankcije Rusije u suštini – odlična vest.
