Teren koji treba deminirati jako je zahtevan i nepristupačan, a deminere očekuje veliki broj mina.
Koordinator za deminiranje u Javnoj ustanovi „Ekologija i bezbednost“ Mišo Pamučina kaže da demineri treba da pregledaju površinu od oko 54.000 metara kvadratnih, na kojoj se, prema dostupnim zapisnicima, nalazi 30 mina.
„Radimo po zapisnicima regularne Hrvatske vojske koje su oni ustupili Centru za uklanjanje mina BiH, pa smo već pronašli dve mine i sedam neeksplodiranih ubojitih sredstava, ali smatram da pred minere tek dolazi najteži dio zadatka, jer očekujemo da dođemo do preostalih mina iz tri zapisnika“, kaže Pamučina.
O težini predstojećih zadataka, kako ističe, najbolje govore podaci da je na ovom području svaka mina „živa“, a i u pitanju su najopasnije vrste ovakvih eksplozivnih sredstava.
Možda vas zanima
„Možda je ovo jedan od najtežih zadataka s obzirom na sve okolnosti. Najopasnije su takozvane PROM mine (Protivpešadijska rasprskavajuća odskočna mina) i od njih je do sada bilo najviše stradalih“, kaže Pamučina.
Demineri Republičke uprave civilne zaštite već 25 godina uklanjaju mine na području Trebinja, a budući da je celo područje između dva entiteta BiH u ovom delu pod minama, što je, u stvari, najvećim delom bila teritorija preratne opštine Trebinje koja je Dejtonom pripala novoformiranoj opštini Ravno, između ove dve lokalne zajednice je sklopljen sporazum prema kome se trenutno deminiraju i Sparožići.
„Na ovom, ali i drugim terenima su najčešće ugroženi lovci i izletnici, iako su te površine obeležene i nema nepoznatih površina pod minama, ali treba imati na umu i to da veliki broj vlasnika imanja na ovim područjima ne može da koristi svoju zemlju, pa čak ni da bere svoju šumu, što je dobrom delu njih velika šteta“, kaže Pamučina.
Demineri su tokom prošle godine uništili 231 minu, a tehnički izvidili oko 350.000 metara kvadratnih površine, koliko je i deminirano.
Pod minama se u Srpskoj nalazi još oko 200 kilometara kvadratnih površine.
