Ističe da je Ukrajina neprijatno iznenadila Srbiju, te da Beograd osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije oni su uzdržani.
„To će, dodaje, uticati i na naše dalje stavove. Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano“, istakao je Dačić.
Možda vas zanima
Dačić je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da sled događaja govori o tome da nije bila reč o normalnoj proceduri, već isključivo o tome da se Priština za nešto nagradi, samo se postavlja pitanje za šta.
„Da li je to nagrada za to što 10 godina nisu formirali ZSO. Pa kako Savet Evrope do sada nije konstatovao da mora da se formira ZSO, jer je potpisala Ketrin Ešton u ime EU“, upitao je Dačić.
Napominje da ovde ne samo da je prekršen statut Saveta Evrope, jer nešto što nije država ne može da bude član Saveta Evrope.
„Sa druge strane je pravno tumačenje istog čoveka je različito danas u odnosu na pre deset godina“, ističe Dačić.
Navodi kako je očigledno da je Nemačka obećala Aljbinu Kurtiju (predsednik Vlade samoproglašenog Kosova) da će ga nagraditi za neku konstruktivnost.
„Ovde se pokazuje ko je miljenik nekih zapadnih zemalja, u ovom slučaju Kvinte. Prekršili su niz pravila, Island se dugo protivio tome. Hteo je da to ostavi Letoniji za sledeće predsedavanje. Onda su tražili hitno da se sazove sa jedinom tačkom dnevnog reda. Taj Komitet ministara se sastao sa jedinom tačkom dnevng reda i nikada se nije desilo da se saziva u nedelji kada se održava parlamentarna skupština Saveta Evrope“, ukazuje Dačić.
Napomnje da je njih Kurti uslovio navodnom konstruktivnošću i da hoće da razgovara o ZSO, što je smešno, licimerno i bezobrazno.
„U samoj toj diskusiji niko se nije javio za reč, jedino Albanija koja je to predložila. Njih je sramota toga što su predložili, stide se i ograđuju, jer će možda sutra deo neke zemlje biti predložen za Savet Evrope“, kaže Dačić i dodao da ge je sinoć pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i razmatrali šta da se radi.
Ističe da se moraju zahvaliti Mađarskoj jer ih smatramo čvrstim prijateljima jer neko ko je priznao Kosovo, glasa protiv.
„Svaka čast i duboko smo zahvalni. Veoma je važno što su Španija, Kipar i Rumunija ostale dosledne. Sa druge strane moram da kažem da nas je Ukrajina neprijatno iznenadila. Cela ova priča se temelji na teritorijalnom integritetu kada je Ukrajina u pitanju. Znate sa kojim naporom glasamo za sve rezolucije, da osuđujemo kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o našem teritorijalnom integritetu oni su uzdržani. Spoljna politika se bazira na reciprocitetu. To će svakako uticati na naše stavove u budućnosti o teritorijalnom integritetu tih zemalja. To će uticati na naše stavove dalje“, ističe Dačić.
Jermenija, kaže, nije učestvovala u glasanju.
„Mi sa njima imamo prijateljske odnose, ali nas to veoma iznenađuje, jer znaju koliko problema ima i šta znači teritorijalni integritet“, ističe Dačić i dodaje da je Crna Gora, mogla makar da bude uzdržana, da pokaže makar malo poštovanja prema našim problemima.
„Moramo i tu da delujemo recipročno. Crna Gora je glasala za prijem Kosova. Trebaće i njima nekada naš glas, sigurno ga neće moći računati. Što se tiče BiH, jel bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano“, istakao je Dačić.
Upitao se zašto su neke zemlje bile uzdržane.
„Da li te zemlje priznaju ili ne priznaju Kosovo. To je pitanje i za Grčku i Slovačku. Ministar iz Grčke je bio na slavi kod predsednika Vučića. Predsednica Grčke je govorila o tome da oni ne priznaju Kosovo. Ovde je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Sad mi treba više da štitimo teritorijalni integritet Ukrajine ili BiH, da rušimo naše interese jer rušimo odnose sa Rusijom, a da on iglasaju uzdržano. Ja to ne razumem“, istakao je Dačić.
I Grčka i Slovačka su ga, kaže, iznenadile.
Možda vas zanima
„Ali, ne mogu da kažem da se prvi put susrećemo sa tim. Ovo je principijelno pitanje. Ako si protiv, onda su protiv. Postoje manipulacije da je to nekako predviđeno, čak neko spominje i Briselskim sporazumom, a to nema veze. Sad pominju i ovaj Ohridski sporazum, gde bezobrazni kažu da je to na osnovu toga. Šta sad mi treba da aplauridamo i kažemo u redu. Pa ne, mi moramo da branimo naše državne interese. Ovde je reč o tome da je prva stvar u Ohridskom dogovoru ZSO. Ako toga nema, nema ni drugih dogovora“, zaključuje Dačić.
