„Kosovo je podnelo zahtev za članstvo, ali taj zahtev nije aktiviran sve dok ga Komitet ne pošalje na mišljenje parlamentarnoj skupštini SE. U poslednjim nedeljama došlo je do ubrzavanja tog procesa jer je ovo poslednja sednica kojom će predsedavati Irska, a Irska je kažu obećala predstavnicima Prištine da će im pomoći da to bude upućeno parlamentarnoj skuptšini SE“, rekao je Dačić.
Srpski šef diplomatije čak je ranije istakao i da se na Srbiju i članice EU koje nisu priznale Kosovo vrši pritisak da pomenutoj sednici ni ne prisustvuju, a to bi onda značilo i da su se „tiho“ saglasile sa onim što je na dnevnom redu.
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative kaže, da iako bi procedura mogla da potraje mesecima, ona bi „potrla“ dijalog.
Kako kaže Milenković, još nema informacije o tome da li će Kosovo biti na dnevnom redu, ali napominje da se već neko vreme čekala rotacija u Komitetu ministara, odnosno da umesto mađarskog predstavnika dođe litvanski.
„Da Kosovo u tom slučaju ima čist put da taj sastav izglasa dnevni red na kome bi se našlo članstvo Kosova, i gde bi onda suštinski počela procedura za učlanjenje Kosova. Svi su očekivali tu rotaciju da taj proces počne“, rekao je on.
Inače, neki albanski mediji su ranije spominjali dokument u kome stoje uslovi za članstvo Kosova u Savetu Evrope, među njima i vraćanje zemljišta Visokim Dečanima, zatim usvajanje zakona o verskim slobodama i kulturnom nasleđu, po preporukama Venecijanske komisije. To se, međutim, nije desilo.
Milenković kaže da se od kosovskih medija i političara može saznati da su oni spremni da urade sve što je u njihovoj moći da pristupe Savetu Evrope.
„Svaka zemlja kada pristupa Savetu Evrope mora da ispuni niz određenih formalnih uslova, naravno da ima i specifičnih stvari. Ako bi se ovo desilo i usvojilo na dnevnom redu, to bi bio početak procesa pristupanja Kosova Savetu Evrope, i on bi trajao. Verujem da bi oni i zbog simboličnog pristupanja Savetu Evrope bili spremni da ispune sve te uslove“, rekao je on.
Za pokretanje procedure, inače, potrebna je dvotrećinska većina. Od 46 članica Saveta Evrope, nezavisnost Kosova priznalo je 34, a potrebna dvotrećinska većina je 31. To znači da brojke Srbiji ne idu u prilog.
„Kao što znate, većina Evrope je priznala nezavisnost Kosova, i upravo zbog toga imamo komunikaciju od strane Vučića i Dačića koji nam faktički najavljuju izvesnost ulaska Kosova u Savet Evrope samo kada se desi ta rotacija, i nakon tog procesa možemo to da očekujemo. Dakle, brojke nam ovde nikako ne idu u prilog“, rekao je Milenković.
Baš zbog toga, srpski zvaničnici najavljuju pojačanu diplomatsku aktivnost, pa čak i „otvaranje fioke“ u kojoj je spisak država koje su povukle priznanje Kosova.
„Ne samo za Savet Evrope, nego bilo koju međunarodnu organizaciju. Radili smo na tome, ima zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog rešenja ako Priština nastavi da se ponaša na ovakav način, da sve sporazume koji su potpisani ili tumači onako kako im odgovara ili ne želi da primenjuje u potpunosti, kao što je Briselski sporazum, kao posledicu naših diplomatskih aktivnosti su povukli odnosno suspendovali njihovo priznanje“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.
A ovo pitanje, saglasni su analitičari, dodatno će opteretiti dijalog pod posredstvom Evropske unije u kom već duže vreme nema nikakvog napretka. Ključna pitanja ostaju nerešena, a problem koji trenutno opterećuje odnose tiče se preregistracije vozila na RKS tablice.
Sa druge strane, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, ističe da bi sama procedura urušila i kredibilitet organizacije jer podnošenje kandidature Kosova ne treba da bude „jednostrani potez“.
Grubješić navodi da bi zapravo ceo proces u Savetu Evrope narušio kredibilitet najstarije evropske organizacije.
„Ključno pitanje je kada će početi procedura prijema Kosova u članstvo u SE, jer postoji dvotrećinska podrška zemalja članica, od kojih 12 ne priznaje kosovsku nezavisnost. Ceo proces, od podnošenja kandidature Kosova do danas urušava kredibilitet ove najstarije evropske organizacije jer eventualno članstvo Kosova treba da bude rezultat dogovora postignutog u dijalogu uz posredovanje Brisela i Vašingtona, a ne jednostrani potez koji dodatno otežava već dovoljno usporen dijalog“, napomenula je ona.
I dok se čeka 3. novembar i rasplet situacije u Savetu Evrope koja bi dodatno mogla da zategne odnose Beograda i Prištine, stručnjaci su saglasni da se očekuje nova tura pokušaja Prištine da ispuni barem neki od ciljeva, a samim tim i nova runda pritisaka na Srbiju.
Gotovo isovremeno kada je pažnja usmerena na SE, iz Prištine stižu najave i da će Kosovo do kraja godine podesti čak i zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.
„Mi smo, kao vlada, počeli pripreme za podnošenje aplikacije za članstvo u EU, kao prvi korak, u cilju dobijanja statusa zemlje kandidata. Prijava će biti podneta ove godine, verovatno u decembru“, rekao je politički savetnik zamenika premijera Besnika Bisljimija Kljisman Kadiu za RTK.
On je naveo da je krajem avgusta formirana Izvršna komisija koja se bavi pripremom te aplikacije i sada vlada preduzima sve neophodne korake u informisanju saveznika i češkog predsedavajućeg EU o cilju prijave.
Milenković ističe da Kosovo već ima određenu vrstu odnosa sa EU, ali da je to još dosta daleko jer pet zemalja EU ne priznaje Kosovo, na čelu sa Španijom koja je najtvrđa u tom pogledu.
„Dok se ne dese ta priznavanja, Kosovo ne može ni na koji način da dalje napreduje u tim evropskim integracijama, tako da to što oni najviše žele da dobiju iz procesa dijaloga sa Srbijom, iako govore da je cilj da Srbija prizna Kosovo, jeste to da dobiju tih pet priznanja u EU i da na taj način otvore svoj put i u NATO i u EU. To je i dlaje retorička igra od strane kosovskih vlasti, jer im fali tih pet priznanja iz EU“, rekao je on.
A na pitanje da li se možda odnos snaga promenio posle poslednjih dešavanja u vezi sa preregistracijom vozila, Milenković kaže da nije u samom Savetu Evrope, ali da se na neki način jeste pogoršao odnos Prištine sa ključnim zemljama u Zapadnoj Evropi i SAD.
„To ne znači da će oni manje da podržavaju kosovsku nezavisnot, još deluje da je daleko od toga, ali od kad je došao Kurti oni konstantno pogoršavaju odnose sa tim zemljama, jer suštinski ne sarađuju na pitanjima koja su važna za njih, a oni su eksplicitno tražili od Kurtija da odloži primenu preregistracije za deset meseci. Tako da, odnosi se pogoršavaju, ali to još uvek nije došlo do toga da oni na bilo koji način dovedu u pitanje kosovsku nezavisnost, pa čak ni u procesu pristupanja Savetu Evrope“, zaključio je on.
