„Donald Tramp bi mogao da sabotira rat u Ukrajini“, upozorio je bivši generalni sekretar NATO-a, tvrdeći da će za „katastrofu“ biti dovoljno ne samo ako Tramp pobedi na sledećim izborima, već i ako postane kandidat Republikanske stranke.
Anders Fog Rasmusen, nekad danski premijer i gensek Severnoatlantske alijanse, danas je savetnik ukrajinske vlade. Poslednjih dana u Vašingtonu lobira za ukrajinsku vladu, a u izjavi za „Politiko“ je kazao da sledi „geopolitička katastrofa“ već ako Tramp osvoji republikansku nominaciju.
„Trampov uticaj u kampanji biće poguban“, istakao je Rasmusen. Kako dodaje, američko javno mnjenje „već pokazuje da manje podržava Ukrajinu“, a ako Tramp postan republikanski predstavnik, nekadašnji šef Bele kuće „gurnuće javnost u pogrešnom smeru“.
Rasmusen strepi od scenarija u kojem kandidat Tramp okreće američko javno mnjenje protiv Ukrajine ili Tramp predsednik ukida vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini. Bivši čelnik zapadnog vojnog saveza pozvao je glasače Republikanske stranke da izaberu kandidata „koji je mnogo posvećeniji američkom globalnom vođstvu nego što su to Tramp i trampisti“.
Nevolja ukrajinskih lobista je što se zasad čini da glasači Republikanske stranke imaju drugačije planove. Ni najjači Trampov protivkandidat u trci za republikansku nominaciju nije najveći ukrajinski fan. Guverner Floride Ron Desantis je u ponedeljak izjavio za Foks njuz da odbrana Ukrajine od ruske invazije „nije vitalan američki interes“. Desantis još nije zvanično ušao u trku na partijskim izborima, ali se očekuje da će to uskoro uraditi. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Tramp i Desantis imaju najveće izglede da osvoje nominaciju Republikanske stranke.
Dan kasnije je Tramp saopštio da je odbrana Ukrajine „u strateškom interesu Evrope, ali ne i Amerike“. Nekadašnji američki predsednik je dodao da bi, ako pobedi na izborima, tražio sastanak sa šefom Kremlja Vladimirom Putinom i Rusiji ponudio da „preuzme“ delove Ukrajine. Tramp je ove nedelje ponovio ono što već neko vreme poručuje – da ne bi bilo rata u Ukrajini da je on je ostao predsednik.
Ovakve izjave su u suprotnosti s politikom demokratske administracije, koja je na vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini od početka rata potrošila više od 110 milijardi dolara. Ta suma je skoro dvostruka veća od ruskog odbrambenog budžeta. Šef Bele kuće Džo Bajden je i tokom prošlomesečne posete Kijevu i Varšavi ponovio da će njegova zemlja podržavati Ukrajinu „koliko god bude bilo potrebno“.
I mnogi konzervativni kongresmeni daleko su manje proukrajinski nastrojeni od demokratskih kolega. Kako je Republikanska stranka u januaru zavladala u donjem domu Kongresa, Bajden ne može da računa na isti nivo podrške za svoju politiku prema Ukrajini kao kad su prevlast imale njegove demokrate. Novi predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Mekarti je još prošle godine izjavio da Kongres više neće Ukrajini potpisivati „blanko ček“. Njegova stranka je u Kapitolu pokrenula i istragu o vojnoj pomoći koju Vašington šalje u Kijev.
Iako većina republikanaca ne traži da Vašington okrene leđa Kijevu, ima i onih koji smatraju da Kijevu više ne treba odobriti „nijedan peni“. Reč je o krajnje konzervativnom i protrampovskom krilu stranke. Iako oni nisu glavna struja u partiji, ipak su neophodni Mekartiju, koji bez njih ne može da zadrži većinu u donjem domu.
U Senatu uglavnom sede republikanci koji podržavaju napore Bajdenove vlade da pomogne Kijevu. Među njima su i političari poput lidera republikanske manjine u gornjem domu Miča Mekonela, koji je pozvao Bajdena da čak odvoji više para i oružja za Ukrajinu. Kao i Rasmusen, i brojni republikanski senatori smatraju da njihova partija ne sme da izabere izolacionistu i navode da ni Tramp ni Desantis ne predstavljaju većinsko mišljenje u partiji.