Banjaluka – „Očekujemo da će doći do pozitivne odluke kada je u pitanju davanje kandidatskog statusa BiH”, rekla je srpski član i predsedavauća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, nakon održanih sastanaka sa predsednicom i premijerom Grčke u Atini.
I novinska internet stranica specijalizovana za politiku Unije „Euraktiv”, javila je prethodno da bi BiH bi ove sedmice trebalo da dobije status kandidata za učlanjenje u EU.
„Kandidatski status trebalo je da bude dat BiH pre nekoliko godina. Naravno da razumemo da se određeni ubrzani koraci prema EU dešavaju zbog određenih geopolitičkih prilika i da u tom smislu oni posmatraju Zapadni Balkan kao mesto kome treba omogućiti prostor za EU”, rekla je Cvijanovićeva za Radio-televiziju RS.
Ona je podetila da su neke zemlje dobijale kandidatski status bez bilo kakvih uslovljavanja, upravo zbog toga što su svetske okolnosti to diktirale, pa se i odnos EU prilagodio o pitanju dodeljivanja kandidatskog statusa. Ističe da EU treba da ima kredibilniji odnos prema zemljama Zapadnog Balkana nego što je to ranije bio slučaj.
„Nadam se da će EU promeniti svoj odnos prema balkanskim zemljama, za dobrobit i balkanskih zemalja i EU. EU je važno da u svom okruženju ima sigurno okruženje, druge države koje su bezbedno okruženje. Bez obzira što je EU sve ove godine ulagala u BiH u infrastrukturnim projektima prvenstveno, mislim da treba da počnemo da poštujemo sebe i da gledamo kako da kroz regionalne inicijative dođemo do infrastrukturnih poboljšanja, neometanog protoka ljudi, robe, kapitala, studenata, radne snage i slično. U tom smislu posmatram dve važne inicijative, jedna je Berlinski proces, a druga Otvoreni Balkan koji bi bio neka vrsta nadogradnje i dao nam mogućnost da naša privreda ima neometano kretanje kroz regiju”, navela je ona.
Dodala je da je upravo, zbog toga veliki zagovornik te inicijative.
„Razumem naravno da u Predsedništvu BiH i drugim institucijama na nivou BiH nemate potpunu saglasnost oko ovoga, ali mislim da vreme koje je pred nama treba da nas uputi koji su naši benefiti, da razgovaramo otvoreno i partnerski, da ne stavljamo glavu u pesak. Za nas je važno da se, kada je reč o dobijanju kandidatskog statusa EU, stvari dešavaju na partnerskom nivou, da se poštuje Ustav i ustavna struktura u okviru koje je jasno definisano šta to koji nivo vlasti ima na raspolaganju od ustavnih nadležnosti i šta je, konačno, obaveza kojeg nivoa vlasti”, rekla je Cvijanović i naglasila da je za Srpsku crvena linija „nasilna centralizacija”.
„To je nešto što ne možemo prihvatiti i ne postoji cena za koju bismo to prihvatili. Ako ćemo biti iskreni, svi problemi u BiH unazad nekoliko decenija bili su vezani za nasilnu centralizaciju. Ona je dolazila od strane visokih predstavnika, kroz njihove nasilne intervencije ili na neki drugi način. U suštini, sav problem se vezuje za to”, zaključila je Cvijanovićeva.
Internet stranica „Euraktiv” javila je da je ovakav razvoj događaja, to jest status kandidata za EU, usledio nakon preporuke Evropske komisije u oktobru, u vreme kada EU počinje da daje strateški značaj regionu.
„Euraktiv” je imao uvid u nacrt dokumenta o proširenju, stabilizaciji i procesu pristupanja EU, koju će članice Unije potpisati ove sedmice. U nacrtu dokumenta preporučuje se dodeljivanje kandidatskog statusa BiH, koji mora da odobri Evropski savet, pod uslovom da se preduzme nekoliko koraka. Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji izjavio je za „Euraktiv” nakon preporuke Komisije da je ideja ta da „BiH mora da dokaže da će raditi stvari drugačije”, uz napomenu da ponuda „nije za političku klasu, već za zemlju”. BiH je potencijalni kandidat za učlanjenje od 2003. godine, a zvaničan zahtev predala je u februaru 2016. godine.