Tako je jedan od najistaknutijih savremenih istoričara koji se bavi ruskom istorijom u razdoblju od nekoliko poslednjih vekova, u najširem kontekstu sadržine svetskih zbivanja, nastavila stopama svog oca istoričara Alekseja Naročnickog, koji je 1981. takođe izabran za inostranog člana SANU.
O sudbini slovenstva i Rusije može se prosuđivati jedino ukoliko se nadiđu okviri klišea o pravima čoveka i opštesvetske demokratije, rečenica je kojom je Natalija Naročnicka započela svoje izlaganje u svečanoj sali SANU.
Istorijske težnje Zapada – proširenje na Istok
„Proširavanje NATO-a sve do granica Rusije, oduzimanje Kosova Srbiji – tog ključa za Moravsko-vardarsku dolinu koja spaja Zapadnu Evropu sa regijom moreuza Bosfora i Dardanelija, apetiti Istanbula da ponovo postane Velika Porta, pretvaranje Ukrajine u instrument kojim se Anglosaksonci služe u opštem ratu protiv Rusije – sve to izgleda kao izvršenje nekada na neko vreme odloženih planova“, objasnila je istoričarka.
Ruska ali i svetska naučnica i diplomata veruje da u očima „večito samodovoljnog Zapada“ granica „civilizovanog“ sveta prolazi upravo preko Andrićeve „Ćuprije“. Za samu Srbiju, koja se nalazi na granici delovanja rivalskih geopolitičkih sistema, vođenje nezavisne spoljne politike predstavlja gotovo nemoguć zadatak, pa se tako Načertanije Ilije Garašanina napisano još u 19. veku danas uzima kao potvrda o „zaveri“ ili „velikosrpskoj hegemoniji“ kako se na Zapadu naziva srpska nacionalna ideja o okupljanju svih Srba u okvir jedne države.
Krah EU neminovan
Naročnicka smatra krah Evropske unije neminovnim, budući da Evropa naglo gubi svoj suverenitet, postajući „instrument u rukama američke dominacije“. Ipak, to za pravoslavnu vaseljenu ne predstavlja prevelik problem s obzirom na to da, kako naglašava, „za hrišćanske vrednosti mesta u ustavu Evropske unije nije ni bilo“.
Akademik Natalija Naročnicka zaključila je govor tezom da je „za slovenske narode pripremljena uloga mrtvog eksponata u Etnografskom muzeju“ jer su pravoslavna civilizacija i državnost Srbije „koje je u amanet ostavio car Lazar – Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka – neprihvatljivi za libertarijansku doktrinu briselske elite.
Matija: Više sam naučio od Natalije nego u školi
Kolega akademik Matija Bećković tvrdi kako je iz knjiga Natalije Naročnicke naučio više nego tokom čitavog svog školovanja, a čašću smatra susret sa njom tokom kojeg joj je uručio svoju zbirku pesama.
„Natalija Naročnicka je svetsko ime, ne samo ruske nego i svetske istoriografije. Velika je stvar što je u Srpskoj Akademiji, tamo gde je bio i njen otac“, izjavio je Bećković za Sputnjik.
Dimić: Ogroman dobitak za istoriografiju
Akademik i istoričar Ljubodrag Dimić smatra prisustvo Natalije Naročnicke i mogućnost stručnog dijaloga sa naučnikom njenog kalibra ogromnim dobitkom za srpsku istoriografiju.
„To je prilika da čovek sam sebe preispita, da koriguje, čak i da jedna istorijska zajednica odredi sebe prema drugima i nađe svoje mesto, vidi koje su tendencije u razvoju istoriografije u svetu. U tom smislu mislim da je izuzetno dragoceno negovati te kontakte, podsticati ih“, rekao je Dimić za Sputnjik.
Ković: Ovo je previše dragoceno
Istoričar i redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Miloš Ković veruje da su za srpsku istoriografiju ljudi poput Naročnicke, u strogo naučnom smislu, predragoceni.
„Živimo u vremenu u kojem smo doslovno zatrpani zapadnjačkim viđenjem i tumačenjem svetske istorije, uključujući i našu nacionalnu istoriju. Za nas su drugačije paradigme, kakva je pored ostalih i ruska paradigma – spasonosne“, izjavio je Ković za Sputnjik.
Ković tvrdi i da značaj rada i dela Natalije Naročnicke leži u činjenici da ona spada u one istoričare koji nisu puki proučavaoci detalja, činjenica, podataka, i onih koji pišu samo hronološke nizove, već da pripada onima koji istoriju tumače, objašnjavaju i uče nas kako da razmišljamo i promišljamo.
„Tata, gledaš li me“?
Naročnickoj su uručene povelja i medaljon Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, a čitavu ceremoniju doživela je vrlo emotivno.
Za mene to nije samo čast, za mene je to i vrhunac mog životnog puta. Suze mi kreću kada pomislim da se moj otac nalazio na ovom mestu i često poželim da ga pitam „Tata, gledaš li me? Da li dobro radim svoj posao, izjavila je za Sputnjik Natalija Naročnicka.
