Kurti mora da pristane na Zajednicu srpskih opština jer „Kosovo“ ne sme ostati bez zapadne zaštite, navodi pisac i nekadašnji ambasador „Kosova“ u Nemačkoj Beće Cufaj, a prenosi „Dojče Vele“.
Zapad je, podseća Cufaj, izašao sa predlogom koji se temelji na ugovoru dve Nemačke.
„Tu postoje dva problema. Prvi je što se ‘Kosovo’ boji da bi Srbi, koje politički kontroliše Beograd, mogli težiti ponovnom ujedinjenju sa Srbijom. Drugi problem je, iz moje perspektive, premijer Aljbin Kurti“, piše Cufaj, koji podseća da Albanci sa „Kosova“ masovno emigriraju u Nemačku, a da na teritoriji samoptoglašene republike vladaju korupcija i nepotizam, kao i da partija upravlja institucijama.
Prema njegovoj oceni, srpski predsednik Aleksandar Vučić „stidljivo“ je prihvatio francusko-nemački plan, dok je Kurtijeva poruka – odbijanje da se formira Zajednica opština. A to, kako on ističe, nervira međunarodne partnere, odnosno posebno Amerikance i Nemce.
Zato će, Kurti, predviđa on, ipak morati da digne ruke od svojih predizbornih obećanja- jer boljeg života za građane još nema, a „Zajednicu srpskih opština neće moći da spreči“.
„Kosovo ima tvrdoglavog premijera, ali nema tenkove, avione i veliku vojsku. Vučić to ima, a Vučić je, kako se Kurti žali, Putinova produžena ruka. Savetnici Šolca, Makrona i Bajdena mogu mu odgovoriti da će ga NATO-trupama zaštititi od Vučića i Putina“, piše ovaj autor u tekstu objavljenom za „Frankfurter algemajne cajtung.“
Cufaj dodaje, da, to ipak ne znači da se Zapad plaši Vučića jer je Putinov prijatelj.
„Ali, diplomate su ubedile svoje političare: spasićemo Vučića pritiska da dejure da prizna ‘Kosovo’, ali zauzvrat ćemo ga udaljiti od Putina i ‘Kosovo’ će dobiti faktičko priznanje od strane Srbije. To je normalizacija. Maksimum iz minimuma. Uz uslov da ‘Kosovo’ pruži autonomiju svojim Srbima“, navodi pisac.
On postavlja pitanje i treba li Zapad da okrene leđa „Kosovu“ gde je više od dve decenije stacionirao hiljade vojnika kako bi očuvao krhki mir – samo jer Kurti odbija dil sa Srbijom?
„Kosovo ne može sebi da priušti da ostane bez zaštite Zapada“, zaključuje Cufaj.
Setili se „Kosova“ kad je Putin umarširao u Ukrajinu?
Bivši ambasador „Kosova“ navodi, međutim, i da evropske i američke diplomate nisu previše marile za temu tzv. Kosova nakon proglašenja nezavisnosti pre 15 godina.
„Razgovori Prištine i Beograda bili su povoljan teren za figure. Na jednoj strani stajao je Putin sa svojim vernim vojnikom u Srbiji, bivšim Miloševićevim ministrom Aleksandrom Vučićem. Na drugoj strani Zapad sa pobunjeničkim detetom ‘Kosovom’. Ko je imao prednost? Putin, naravno. Ako biste sa Angelom Merkel pričali o ‘Kosovu’ i Srbiji, razgovor bi se zapravo vodio o Putinu“, tvrdi Cufaj u autorskom tekstu koji je inače objavio nedeljni „Frankfurter algemajne cajtung“.
Prema Cufaju, svi su se prenuli iz sna, tek kad je Putin umarširao u Ukrajinu.
„Najednom je Balkan opet postao tema. U Briselu je prethodno bilo beskrajnih razgovora i tehničkih dogovora Kosova i Srbije, 33 potpisana sporazuma koji nisu sprovedeni. Sa agresijom Rusije na Ukrajinu sve to je postalo nevažno“, tvrdi on.