„I to je veliki, veliki korak za Crnu Goru i to možemo da vidimo kao znak pokajanja i preumljenje, da više ljudi ne razmišljaju onako kako im se naredi iz nekoga centra političkog, ideološkog, nego su se vratili sami sebi i vratili su se svojim najvećim ljudima. To je najprirodniji poredak stvari“, rekao je vladika Joanikije, koji je danas služio Svetu arhijerejsku liturgiju u Cetinjskom manastiru.
Mitropolit Joanikije je u besedi govorio o tri jerarha kojih se ovih dana sećamo, o Sv. Petru Cetinjskom, Petru Drugom Petroviću Lovćenskom Tajnovidcu i mitropolitu Amfilohiju, a posebno se osvrnuo na Petra Drugog Petrovića Njegoša, koji je rođen na današnji dan, navodi se na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske.
Mitropolit je podsetio da je Crna Gora odmah posle smrti Njegoša imala probleme da prihvati njegovu veličinu, da kralj Nikola nije štampao Njegoševa dela, i da je „Gorski vijenac“ prvi put u Crnoj Gori štampan 1913. godine.
„Njegovo delo, naročito Gorski vijenac, davno je nazvano narodna Biblija. A da li bi je mudri ljudi tako nazvali da u njegovome delu, naročito u Gorskom vijencu, nisu sabrane večne istine, da nisu saopštene na jedan razumljiv i narodu potpuno prihvatljiv i blizak način A s druge strane ko je dublje ponirao u tajnu Božjeg svemogućstva i tajnu Božjeg stvaranja On je Boga kao stvaraoca video kao pesnika koji stvara svetove i sveopštega tvorca poezija, sve što je Bog stvorio, sve Božje stvaranje on je vidio kao širenje poretka, širenje svetlosti na račun tame“, besedio je vladika.
Ocenio je da je Njegoš sabrao sve ono što je najlepše „u našem narodu“.
Osvrnuo se na pojavu prepravljanja Njegoša, koja je, kako je naveo, posebno izražena poslednjih pedeset i više godina.
Mitropolit je rekao da su „pokušali da preprave njegovo delo, da maknu iz njega ili makar da zapostave ono što im se nije sviđalo“.
„Mi nemamo nameru da to prihvatamo. Niti da prihvatimo gaženje njegovoga testamenta, niti rušenja njegove crkve na Lovćenu, niti prepravljanja njegova dela, ni njegovog srpskog ogledala. Nemamo nameru to da činimo. Jer ako ćemo da poštujemo Njegoša, onda treba da poštujemo njega u celini kao ličnost, njegovo delo i njegova zaveštanja, a ne kako se nama svidi. To je takva nekultura i primitivizam, da je više dojadilo svakome“, poručio je vladika.
Povodom 13. novembra – Njegoševog dana, crnogorskog praznika kulture, predstavnici diplomatsko-konzularnih predstavništava Crne Gore u Italiji, Srbiji i Sloveniji položili su vence na spomenike Petru II Petroviću Njegošu u Rimu u Parku „Vila Borgeze“, u Beogradu na platou ispred Filozofskog fakulteta, i u Ljubljani na Njegoševoj cesti, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova.
„Imajući u vidu činjenicu da je crnogorski vladar, vladika, državnik i pisac Petar II Petrović Njegoš jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Crne Gore, Ministarstvo spoljnih poslova je na simboličan način odalo počast Njegošu, uz uverenje da će ovaj praznik ubuduće biti obeležavan i odgovarajućim programima, kreiranim u saradnji sa našim institucijama kulture, u cilju afirmacije crnogorske kulturne baštine i istorijskog nasljeđa u inostranstvu”, navelo je ministarstvo, prenosi Tanjug.