Moćna „armata” od koje je zazirao NATO, nije viđena u sukobu u Ukrajini i postoje opravdane sumnje da Rusija ima tek nekoliko desetina tih tenkova, koji služe samo za paradu. U svakom slučaju, od raspoloživih mašina, najbolji je tenk T-90. On ima najsavremeniju elektroniku, višeslojni čelično-kompozitni oklop, ojačan reaktivnim oklopom na telu i kupoli. Ruska vojska je dobila 600 tih tenkova pri čemu je zabeleženo da je u Ukrajini izgubljeno 36 primeraka. Uglavnom u prvoj fazi rata, kada je zbog nezaštićenih bokova oklopnih klinova, pre stabilizacije fronta, izgubljeno dosta tehnike.
Rusija nema problem sa tenkovima već nedostatkom pešadije koja treba da štiti bokove tenkova na frontu. To je glavni razlog gubitaka tenkova koji su na frontu dominirali nad oklopnjacima neprijatelja. Ukrajinska pešadija, opremljena najsavremenijim protiv-oklopnim sredstvima, čekala je ruske tenkove u zasedama i sa lakoćom neutralisali mašine koje nisu namenjene pojedinačnoj upotrebi na frontu.
Ratna rezerva
Prema podacima holandskog centra za istraživanje rata „Oriks”, Rusija je tokom proteklih 11 meseci rata izgubila oko 1450 tenkova od kojih je 900 uništeno ili oštećeno dok su preostali deo, iz raznih razloga, napustile posade. Naravno, značajan deo te tehnike je izvučen sa ratišta i vraćen u upotrebu. I kod Rusa i Ukrajinaca.
Ako se ti podaci uzmu kao iole relevantni, Rusiji je ostalo najmanje 1500 od predratnih 3000 tenkova u arsenalu. Tom broju treba pridodati pristigle mašine iz ratne rezerve i skladišta u kojima je pre sukoba bilo oko 10.000 tenkova. Većina tih tenkova zahteva modernizaciju ali ako zatreba, zbog jednostavnosti, mogu brzo da se upute na front.
Ukrajinci nemaju vazdušnu podršku
U stvari, veća je verovatnoća da Rusija ostane ostane bez posada nego tenkova. Sa minimum 1500 tenkova na raspolaganju, Moskva ne samo da može da odbrani front koji se sada proteže na oko 850 kilometara, već i da planira ofanzivne akcije. Naime,. I kada stignu „leopardi”, „čelendžeri” i „abramsi”, Ukrajina i dalje neće imati jedan, veoma značajan detalj – vazdušnu podršku. Rusija ima helikoptere namenjene protiv-oklopnoj borbi koji sada imaju čak i naprednije oružje nego pre početka sukoba. Prošle nedelje je premijerno prikazana upotreba helikoptera Mi-28 NM koji nosi oznaku „noćni lovac”. Na snimku se vidi helikopter iz sastava zapadne vojne oblasti koji ispaljuje najnoviju protiv-oklopnu raketu LMUR. To je precizno oružje, koje helikopter ispaljuje iz zasede, van dometa neprijateljske vatre. Zbog bezbednosti pilota, uz timove Mi-28 lete i helikopteri Mi-8 koji služe za izvlačenje oborenih posada. Piloti jurišnih helikoptera zbog toga mogu da budu još agresivniji.
Tu su i helikopteri Ka-52 koji na četiri podvesne tačke može da nosi do 12 laserskih navođenih nadzvučnih protivtenkovskih raketa 9K121 Vihr-M. Tu raketu do cilja navodi laserski zrak i ona može da probije oklop debljine 900 mm. Raketa uspešno deluje na daljinama većim od osam kilometara dok je domet noću nešto kraći, do šest kilometara. Pilot upravlja topom kalibra 30 milimetara. Pilotska kabina je oklopljena a trećina helikoptera je napravljena od kompozitnih materijala.
Kada je reč o vazdušnoj podršci, ako zatreba, Rusija na raspolaganju ima znatne količine jurišnih aviona tipa Su-25, koji trenutno ne mogu da dođu do izražaja. Naime, Ukrajinci su promenili rusku tehniku iz 2014. godine. Tada je ukrajinsko vazduhoplovstvo sa istim tipom aviona pružalo podršku svojim jedinicama u Donjecku i Lugansku. Rusi su poslali timove specijalaca sa lakim PVO sredstvima, sa kojima su naneli teške gubitke Ukrajincima. Oni sada primenjuju istu taktiku, postavljaju zasede PVO timova duž fronta i čekaju nalet Rusa da dejstvuju. U tome su imali uspeha zbog čega rusko vazduhoplovstvo dejstvuje sa daljine.