Analizu Argentine uradio je jedan od ljubitelja fudbala iz Hrvatske koji se potpisuje sa „Graninjo“.
A, onda u odnosu na ideju u igri Argentine pokušao da pronađe šansu za reprezentaciju Hrvatske.
Argentina je pokazala želju i sposobnost da se adaptira u prethodnim utakmicama, radili su svaki put nešto drugačije, a opet ono što je bilo potrebno za uspeh. Pored Mesija imaju dosta igrača koji rade više uloga na terenu. I to ih čini teškim za analizu jer se tokom meča adaptiraju prema igri protivnika. Zavisno od situacije.
U meču protiv Holandije po prvi put na turniru počeli su u formaciji 5-3-2, kako bi se igrali „ogledala“ sa protivničkim sastavom.
Argentinci često napadaju po principu trougla, Romero i Molina se pomeraju široko na stranu, prilazi im De Paul i onda Mesi dobija veći prostor za manevar. Na taj način prave višak i napadaju u suštini „tri na dva“ na toj strani terena.
Jasno je da je Mesi glavno oružje Argentinaca, a ideja kroz ovakav stil je da se napravi razmak između linija i da tu Mesi dobije loptu.
Zbog toga se vezni fudbaleri Argentine pomeraju ka krilu kako bi opteretili protivničke bekove i tako stvorili višak i pre svega prostor za Mesija.
Veliki minus za Argentince je izostanak levog beka Akunje (zbog kartona) koji je bio važan igrač na toj strani terena za Gaučose. Najverovatnije će njegovo mesto zauzeti Taljafiko.
Hrvati se plaše i toga što Argentinci nose sa sobom, a to je energija, neki bi rekli i agresivnost i prgavost, čak i to što su jaki na rečima. Emotivno mogu da izbace protivnika iz balansa.
Sa druge strane, Hrvatska šansu traži u skoku, pa se nadaju da bi Petković snagom i visinom mogao da nadjača centralne bekove Argentine. Nadaju se i da će bekovi Hrvatske, pre svih ubojiti Juranović, biti u situacijama da može da ode visoko i da napravi pometnju na protivničkoj polovini.
Biće to borba i na fudbalskom, ali i svakom drugom polju.