Kajkuš je to rekao povodom vesti bugarske agencije BTA o poseti potpredsednice Bugarske Ilijane Jotove KiM i oblastima u kojima, prema njenim rečima, živi bugarska etnička zajednica. On je zatražila da „bugarska etnička zajednica“ dobije status manjine, uz podsećanje da Sofija traži da Goranci zvanično budu priznati kao bugarska manjina na Kosovu.
Kajkuš je istakao da je jedan od razloga za formiranje Nacionalnog saveta Goranaca u Srbiji upravo bio i taj da očuvaju svoj viševekovni identitet i daju na značaju činjenici da Goranci postoje, i po istorijskim zapisima, sigurno više od osam vekova.
Možda vas zanima
O tome postoje i pisani dokumenti u kojima se nazivaju Gorancima, naglasio je Kajkuš.
„Zbog toga ističem stav Nacionalnog saveta da Goranci na prostorima sadašnje Gore žive duže od osam vekova i pod tim imenom koje se i sada koristi. Tako da, Gorani ili Goranci su ustvari oni koji taj naziv nisu menjali“, rekao je on.
Svesni da su postojali, postoje danas i postojaće pokušaji asimilacije Goranaca, Kajkuš kaže da je zbog toga sa grupom entuzijasta dogovoren i uspešno formiran Nacionalni savet Goranaca u Srbiji, prvi put u istoriji.
Taj Savet, pre svega, u okviru svojih zakonskih prava, štiti pravo na jezik, na obrazovanje, na identitet i kulturu, tradiciju i običaje, odnosno sva prava Goranaca, na svim poljima na kojima mogu da budu ugrožena, prenosi Kosovo onlajn.
